Page 67 - Thomas Mann - Čarobni breg

svetlocrvenu vodicu za zube i pažljivo isprao usta, oprao ruke svojim dobrim i blagim
sapunom koji miriše na ljubičicu i obukao dugačku batistenu košulju, na čijem su gornjem
džepu bila izvezena slova X. K. Zatim leže i ugasi svetlost, i baci svoju vrelu, smušenu glavu
na jastuk na kome je umrla Amerikanka.
Očekivao je kao sasvim sigurno da će odmah utonuti u san, ali se pokazalo da se prevario,
i njegovi kapci, koje je do maločas jedva držao, sad nikako nisu hteli da ostanu sklopljeni,
već su se otvarali, nemirno podrhtavajući, čim bi ih spustio. Ovo nije moje uobičajeno vreme
za spavanje, govorio je sebi a zatim, svakako i da je preko dana suviše ležao. A povrh svega,
neko je napolju lupao ćilim — što je naravno bilo malo verovatno i što u stvari nikako i nije
bio slučaj; već se pokazalo da on to čuje lupanje svoga srca, čuje van sebe i kao da dolazi
spolja, baš kao da se negde napolju lupa ćilim trskom.
U sobi nije bilo još sasvim mračno: kroz otvorena balkonska vrata u sobu je dopirala
slaba svetlost od lampica napolju, sa balkona kod Joahima i kod bračnog para sa stola loših
Rusa. I dok je Hans Kastorp ležao na leđima, žmirkajući kapcima, najednom se opet seti
onog utiska, jednog jedinog od celog dana, onog zapažanja koje je načinio i koje je iz straha i
delikatnosti pokušao odmah da zaboravi. Bio je to izraz koji je dobilo Joahimovo lice kad se
povela reč o Marusji i njenim telesnim osobinama, — kako je sasvim čudno i jadno iskrivio
usta, a njegovi. preplanuli obrazi dobili blede mrlje. Hans Kastorp je razumeo šta to znači,
razumeo i prozreo na jedan nov, podroban i intiman način, tako da je trska udvostručila svoje
lupanje i po brzini i po jačini, i bezmalo zaglušila zvuke večernjeg koncerta u »Mestu« — jer
u onom hotelu dole opet je svirala muzika: neukusna operetska melodija simetričnog sklopa

dopirala je do njega kroz noć, i Hans Kastorp je uz zvuke zviždao šapatom (jer može se i
šapatom zviždati), dok je pod perjanim pokrivačem svojim hladnim nogama udarao takt.
To, naravno, nije bio najpodesniji način da se zaspi, i Hans Kastorp nije uostalom ni
osećao nikakvu želju za tim. Otkako je na tako nov i živ način razumeo zašto je Joahim
prebledeo, svet mu se činio kao nov, i u dnu srca opet ga taknu ono osećanje raspusne radosti
i nade. Uostalom, on je očekivao još nešto, ne pitajući se tačno šta. Ali kad ču kako su susedi
sleva i zdesna završili obavezno večernje odmaranje i otišli u svoje sobe, da bi horizontalni
položaj napolju zamenili istim takvim položajem unutra, on pred samim sobom izrazi
uverenje da će varvarski bračni par spavati u miru. Mogu mirno da zaspim, pomisli. Oni će
večeras da miruju, to očekujem kao sasvim sigurno! Ali oni to nisu učinili, a Hans Kastorp to
nije iskreno ni mislio, štaviše, da kažemo istinu, on lično i sa svoje strane ne bi čak ni
razumeo da su večeras ostali mirni. Pa ipak, on se neizmerno čudio onome što je čuo, i
izbacivao je neke mukle uzvike. »Nečuveno!« uzviknu bez glasa. »To je fantastično! Ko bi
mogao i pomisliti!« A za to vreme je i dalje, šapćući usnama, pratio melodiju one operete
koja je uporno dopirala do njega.
Kasnije dođe san. Ali sa snom dođoše i čudnovata snoviđenja, još čudnovatija nego u
prvoj noći, od kojih se često trzao sa užasom ili kao gonjen kakvom nejasnom idejom.
Sanjao je: kao vidi on savetnika Berensa kako se, savijenih kolena i krutih, opuštenih ruku,
šeta po stazama vrta, podešavajući svoje duge i čisto tužne korake prema nekoj dalekoj
muzici marša. Kad je savetnik stao ispred Hansa Kastorpa, nosio je naočare sa debelim
okruglim staklima i trabunjao koješta. »Civil, naravno«, reče, pa ne pitajući za dozvolu, on
kažiprstom i prstom svoje ogromne ruke spusti očni kapak Hansa Kastorpa. »Uvaženi civil,
odmah sam zapazio. Ali ne bez dara, ni najmanje bez dara za povišeno sagorevanje. Ne bi
tvrdičio sa godinicama, hitrim godinicama ove naše službe ovde. A sad, hopla, gospodo, i
krećite na promenadu!« uzviknu stavljajući oba svoja ogromna kažiprsta u usta i zviždeći
kroz njih tako čudno i prijatno, da sa različitih strana, i u smanjenom obliku, kroz vazduh