Page 63 - Thomas Mann - Čarobni breg

Hans Kastorp je rekao da mu se donese čaj i u njega je umakao dvopek. Okusio je i malo
marmelade. Kolač sa suvim grožđem posmatrao je pažljivo, ali je bukvalno zadrhtao pri
pomisli da ga jede. Opet je sedeo na svome mestu u trpezariji sa jednostavno išaranim
svodom, u trpezariji sa sedam stolova — po četvrti put. Nešto kasnije, u sedam časova, sedeo
je tamo po peti put, i toga puta večeralo se. U međuvremenu, kratkom i bez značaja, odšetali
su do one klupe pod stenom, kraj potočića u žlebu — put je sad bio prepun pacijenata, tako
da su rođaci morali često da se javljaju — a zatim je opet došlo obavezno ležanje na balkonu,
otprilike sat i po, što prođe brzo i šturo. Hans Kastorp se pri tom ježio od zime.
Za večeru se savesno presvukao, a posle toga je, sedeći između mis Robinsonove i
nastavnice, pojeo supu od zeleni, dve vrste pečenja sa povrćem, dva parčeta jedne torte u
kojoj je bilo svega: pirea od kestena, krema s maslacem, čokolade, marmelade i marcipana,
— i najzad vrlo dobar sir sa ražanim hlebom. I opet je tražio da mu se donese boca
kulmbaškog piva. Ali kad je popio polovinu svoje velike čaše, njemu postade jasno da treba
da legne. U glavi mu je zujalo, trepavice su mu bile kao od olova, srce mu je lupalo kao mali
bubanj, i na svoju muku uobrazio je da se lepa Marusja — koja je, nagnuta napred, krila lice
rukom sa malim rubinom — smeje baš njemu, iako se svim silama trudio da joj ne da povod
za to. Kao izdaleka čuo je da gospođa Šter nešto priča ili tvrdi, što mu se činilo tako ludo da
je, zbunjen, počeo da sumnja da li on to dobro čuje ili se reči gospođe Šter možda u njegovoj
glavi pretvaraju u besmislice. Ona je izjavila da ume da spravi dvadeset i osam različitih
sosova za ribe — imala je hrabrosti da to tvrdi, mada je njen rođeni muž opominjao da to ne
govori. »Ne pričaj to!« rekao je on. »Niko ti to neće verovati, a ako ti i poveruje, smatraće da

je smešno!« Pa ipak, ona je danas htela da otvoreno kaže i prizna da ume da spravi dvadeset i
osam sosova za ribe. Jadnom Hansu Kastorpu se to činilo strašno; on se zgranu, uhvati se
rukom za čelo i potpuno zaboravi da sažvaće i proguta zalogaj ražanog hleba sa česterom
koji je imao u ustima. I kad se dizao sa stola, još ga je imao u ustima.
Izišli su kroz staklena vrata s leve strane, ona zlokobna vrata što su uvek treskala i koja su
vodila pravo u prednji hol. Skoro svi gosti išli su tim putem, jer se ispostavilo da se u taj čas,
posle večere, okupljaju u holu i susednim salonima i prave nešto kao društvo. Većina
pacijenata stajala je u malim grupama i ćaskala. Za dva zelena stola na rasklapanje igralo se:
za jednim domine, za drugim bridž; tu je igrao samo mlad svet, među njima gospodin Albin i
Hermina Klefeld. Dalje, u prvom salonu bilo je nekoliko optičkih aparata za razonodu: jedna
stereoskopska kutija, kroz čija su se sočiva mogle videti fotografije, na primer, jedan
venecijanski gondolijer, krut i beskrvan; zatim, kaleidoskop u obliku durbina, na čije se
sočivo stavljalo oko, i dok samo lako pokrećemo jedan točak, pred nama se, u čarobnoj
raznolikosti, okreću šarolike zvezde i arabeske: najzad, jedan pokretni doboš u koji su
stavljane kinematografske trake i kroz čiji se otvor, sa strane, moglo videti kako se jedan
vodeničar tuče sa dimničarem, kako jedan učitelj bije đaka, kako skakuće igrač na konopcu i
kako seljak i seljanka igraju valcer. Sa hladnim rukama položenim na kolena, Hans Kastorp
je duže vremena gledao u svaki aparat. Malo je zastao i kod stola za bridž, gde je neizlečivi
gospodin Albin, spustivši krajeve usana, delio karte sa nemarnim pokretima čoveka iz
otmenog sveta. U jednom uglu stajao je doktor Krokovski u živahnom i srdačnom razgovoru
sa grupom dama među kojima su se nalazile gospođa Šter, gospođa Iltis i gospođica Levi.
Oni što sede za »stolom boljih Rusa« povukli su se u susedni mali salon, koji je od sobe za
kartanje bio razdvojen samo zavesama, i tamo su sačinjavali neku intimnu kliku. Sem
gospođe Šoša tu su bili: jedan mlitavi gospodin plave brade sa udubljenim grudima i
buljavim očima, jedna jako crnomanjasta devojka originalnog i humorističnog tipa sa zlatnim
minđušama i zamršene kudrave kose; dalje, doktor Blumenkol, koji im se bio pridružio, i još