Page 49 - Thomas Mann - Čarobni breg

Hans Kastorp potvrdi.
»Pa? Počinjem da pretpostavljam da vam se i on svideo.«
»Zaista ne znam, gospodine Setembrini. Bio sam s njim samo nekoliko trenutaka. A
zatim, ne mogu brzo da sudim. Ja zagledam čoveka i kažem u sebi: Dakle takav si! Pa
dobro!«
»To je tupavost«, odgovori Italijan. »Sudite! Zašto vam je priroda dala oči i razum. Našli
ste da govorim pakosno; ali ako sam to činio, možda se nije događalo bez pedagoške namere.
Mi humanisti imamo svi pedagošku žicu... Gospodo, istorijska veza između humanizma i
pedagogije dokazuje njihovu psihološku vezu. Humaniste ne treba lišavati dužnoti vaspitača,
— niti ih možemo lišiti, jer samo oni čuvaju tradiciju o dostojanstvu i lepoti čovekovoj.
Nekad su oni zamenili sveštenike koji su se, u mutnim i antihumanim vremenima, usudili da
sebi prisvoje pravo na vođenje omladine. Otada, gospodo, zaista se nije više pojavio nikakav
novi tip vaspitača. Humanistička, klasična gimnazija, — možete me nazvati nazadnim,
inženjeru, ali načelno, in abstracto, molim da me dobro razumete, ja ostajem njen
pristalica...«
I u liftu nastavio je da o tome razlaže i zaćutao je tek kad su rođaci, na drugom spratu,
napustili dizalicu. On sam produžio je da se vozi do trećeg sprata gde je, kako je ispričao
Joahim, imao jednu malu sobu koja je gledala na zadnju stranu.
»On svakako nema novaca?« upita Hans Kastorp koji je pratio Joahima.
»Ne«, reče Joahim, »svakako ga nema. Ili bar samo toliko da bi mogao da podmiri svoj
boravak ovde. I njegov otac bio je književnik, znaš, a mislim i deda.«

»Pa da«, reče Hans Kastorp. »A je li on baš ozbiljno bolestan?«
»Nije opasno, koliko ja znam, ali uporna bolest i neprestano se povraća. Bolestan je već
odavno, u međuvremenu je i odlazio, ali je uskoro opet morao da se vrati.«
»Jadnik! A pri tom izgleda da je toliko oduševljen za rad. Grdno je govorljiv uz to, s
takvom lakoćom prelazi s predmeta na predmet. Prema onoj devojčici bio je ipak malo
bezobrazan, a to mi je za trenutak bilo neprijatno. Ali ono što je posle rekao o ljudskom
dostojanstvu bilo je zbilja sjajno, sasvim kao govor na nekoj svečanosti. A da li si ti često sa
njim?«