Page 53 - Thomas Mann - Čarobni breg

doručka, on se ne trže kao toga jutra, već samo napravi neku tromu grimasu; a kad htede da
obrne glavu na onu stranu, nađe da mu to pada suviše teško i da ne vredi truda. Tako se
dogodilo da ni ovoga puta nije mogao da utvrdi ko to tako nehatno zatvara vrata.
Stvar je bila u ovome: jutarnje pivo, koje je inače na njega samo blago delovalo, danas je
potpuno ošamutilo i paralisalo mladića. Bilo mu je od toga kao da ga je neko lupio po glavi.
Trepavice su mu bile kao olovo teške, jezik se nije pokoravao ni najobičnijoj misli kad je,
uljudnosti radi, pokušao da razgovara sa Engleskinjom; čak i da bi samo promenio pravac
svoga pogleda, iziskivalo je veliki napor nad samim sobom, a tome treba dodati i užasnu
vrelinu lica koja je opet dostigla jutarnji stepen: činilo mu se da su mu obrazi naduveni od
vatre, disao je teško, srce mu je lupalo kao umotan čekić, i što od svega toga nije naročito
patio, bilo je stoga što mu se glava nalazila u takvom stanju kao da je udahnuo dva-triput
hloroform. Da je doktor Krokovski ipak došao na obed i seo za njegov sto, prekoputa njega,
primetio je kao u snu, iako ga je doktor u više mahova oštro posmatrao, dok je sa damama sa
svoje desne strane razgovarao na ruskom, pri čemu su mlade devojke, i bujna Marusja i ona
devojka što je kusala jogurt, pred njim ponizno i stidljivo obarale oči. Inače, Hans Kastorp se
držao valjano, kao što se po sebi razume, pošto mu je jezik otkazao poslušnost radije je
ćutao, a viljuškom i nožem služio se čak sa naročitom spretnošću. Kad mu rođak klimnu
glavomi podiže se, i on ustade, pokloni se društvu za stolom i ne gledajući ga, i idući za
Joahimom iziđe sigurnim korakom.
»Kad će opet obavezno odmaranje?« upita kad iziđoše iz kuće. »To ti je najbolje ovde,
bar za mene. Voleo bih da sam već ispružen na svojoj odličnoj stolici. Hoćemo li daleko da

šetamo?«