Page 443 - Thomas Mann - Čarobni breg

obratio sa svojim omiljenim jadom, jednom, pa posle i više puta, jer je naišao kod njega na
prijateljsko razumevanje i na simpatično učešće prema tajni kruga.
On je mladom čoveku predočio očajni problem broja pi, pokazujući mu jedan u dlaku
tačan crtež, u koji je i to sa krajnjom mukom — sa maksimumom približnosti za koju je
čovek sposoban — uneo jednu kružnu liniju između dva poligona sa bezbrojnim sićušnim
stranama, od kojih je jedan bio upisan, a drugi opisan. Ostatak međutim, jedna krivulja, koja
je na neki eteričan, spiritualan način izmicala racionalizaciji i računanju, — to je, reče
državni tužilac, dok mu je donja vilica podrhtavala, eto to je — pi! Uprkos svojoj
osetljivosti, Hans Kastorp se pokazao manje razdražljiv prema pi, nego njegov sagovornik.
On ga je nazvao ojlenšpigelovskom zavrzlamom, savetujući gospodinu Paravanu da se pri toj
igri »žmurke« ne uzbuđuje odveć ozbiljno. Govorio mu je o tačkama savijanja koje se ne
mogu izdužiti, a iz kojih se sastoji krug od svoga početka, koga nema, pa do svog svršetka,
koji takođe ne postoji. Govorio mu o onoj uobraženoj melanholiji u večnosti, koja utiče sama
u sebe i u kojoj pravac nema svoga trajanja. Govorio mu je o tome sa tako spokojnom
religioznošću da je to za trenutak odobrovoljilo državnog tužioca.
Uostalom, priroda dobrog Hansa Kastorpa učinila je da je postao poverenik više nego
jednog ukućanina koga bi zaokupila neka fiks-ideja i koji je patio što kod većine drugova,
koji su živeli lakim životom, nije naišao na razumevanje. Tako je neki bivši vajar iz
austrijske provincije, stariji čovek belih brkova, kukasta nosa i plavih očiju, sastavio bio
jedan plan finansijsko-političke prirode, u kome je važnija mesta podvukao četkicom
umočenom u sepiju i krasnopisno ga prepisao, a plan se sastojao u ovome: svaki pretplatnik

na novine morao bi svakodnevno predati količinu od 40 grama stare novinske hartije, koja bi
se skupljala svakog prvog u mesecu, što bi godišnje iznelo oko 14.000 grama, a za dvadeset
godina ništa manje od 288 kilograma, a to bi, računajući kilogram po 20 pfeniga,
predstavljalo vrednost od 57,60 nemačkih maraka. Pet miliona pretplatnika — stajalo je dalje
u tom memorandumu — predali bi za dvadeset godina u obliku stare hartije ogromnu sumu
od 288 miliona maraka. Od toga novca uračunale bi im se dve trećine za obnavljanje
pretplate, koja bi na taj način došla jevtinije, a jedna trećina, oko 100 miliona maraka, ostala
bi slobodna za humane ciljeve, za finansiranje narodnih lečilišta za plućne bolesnike, za
potpomaganje siromašnih talenata, i tako dalje. Plan je bio razrađen do najmanjih sitnica.
Prikazana je grafički čak i tablica prema kojoj bi organ određen za skupljanje te stare hartije
svakog meseca mogao da oceni vrednost prikupljene količine, pa su predviđeni i perforirani
formulari koji bi služili kao priznanice za isplaćene sume. Projekt je bio motivisan i
obrazložen svestrano. Nepromišljeno traćenje i uništavanje starih novina, koje neobavešteni
svet baca u kanale za oticanje nečistoće ili u vatru, znači veleizdaju u pogledu naših šuma i
naše narodne privrede. Čuvati hartiju, štedeti hartiju — to znači čuvati i štedeti drvno vlakno,
šume i ljudski materijal potreban za fabrikaciju celuloze i hartije — ljudski materijal i
kapital. A kako stara novinska hartija, prerađena u ambalažu i karton,. može lako da
učetvorostruči svoju vrednost, ona postaje važan privredni faktor i podloga za izdašna
državna i opštinska oporezivanja, te bi se čitaoci novina rasteretili kao poreski subjekti.
Ukratko, plan je bio dobar i neoboriv, te ako je i imao u sebi nečeg jezivo-zaludnjačkog, čak
i mračnjački-ludog, to je bilo samo zbog onog lažnog fanatizma s kojim je nekadašnji
umetnik zastupao i branio jednu ekonomsku ideju; i to samo tu ideju, koju je on očevidno u
dnu svoje duše tako malo uzimao ozbiljno da nije činio ni najmanji pokušaj da je privede u
delo... Hans Kastorp je slušao čoveka nagnute glave i odobravao mu kad je grozničavim,
krilatim rečima propagirao pred njim svoju spasonosnu misao, a u isto vreme je ispitivao u