Page 446 - Thomas Mann - Čarobni breg

količinama. Neizvesno je da li su sve to samo streptosi; više je, međutim, nego verovatno da
pojave intoksikacije odatle potiču — iako se, razume se, ne može znati koliko od toga treba
staviti na račun tuberkuloze, koja je postojala i koja još nije sasvim savladana. Kakav se
onda zaključak može izvući iz toga? Treba preduzeti lečenje streptovakcinom. Prognoza?
Izvanredno povoljna — utoliko pre što je pokušaj lišen svakog rizika, ne može ni u kom
slučaju škoditi. Jer, pošto će serum biti spravljen iz sopstvene krvi Hansa Kastorpa,
injekcijama se u telo neće unositi nikakva materija neke bolesti koje već nema u njemu. U
najgorem slučaju, lečenje bi bilo nekorisno — po svom efektu ravno nuli. Da li bi se to
međutim moglo smatrati nekom nesrećom kad već bolesnik ionako mora ovde ostati!
Ne, u to Hans Kastorp nije hteo da ulazi. On se podvrgao lečenju, mada je nalazio da je
ono smešno i nečasno. Ove injekcije njegovom sopstvenom krvlju izgledale su mu kao neka
nevesela razonoda, kao sramno rodoskvrnjenje samog sebe, jalovo i beznadežno. Tako je on
rasuđivao u svojoj hipohondričnoj neukosti, koja se samo u pogledu beskorisnosti pokazala
tačna — u tom pogledu, razume se, potpuno tačna. Ova je diverzija trajala nedelje i nedelje.
Ponekad je izgledalo da ona škodi — što je, razume se, bila zabluda — a ponekad se opet
činilo i da koristi — što se, međutim, docnije pokazalo isto tako kao zabluda. Rezultat je bio
nula, iako nije kao takav izrično okvalifikovan i objavljen. Pokušaj je propao i Hans Kastorp
je produžio da ređa pasijans — oči u oči sa onim demonom, čijoj je neobuzdanoj vladavini,
prema njegovom predosećanju, predstojao strašan kraj.