Page 442 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 442

malih estetskih grešaka — polazilo za rukom samo državnom tužiocu Paravanu, koji je bio
        glavni korifej ove oštroumne nastranosti.
            Mi znamo da se on bavio matematikom, čuli smo to od samog savetnika, a znamo i čedne
        pobude  iz  kojih  se  odao  ovim  studijama,  o  čijem  smo  rashlađujućem  dejstvu  slušali  već
        tolike hvale. Te studije zatupljuju žaoku mesa, i da su se svi poveli za primerom državnog
        tužioca,  izvesne mere predostrožnosti, koje  su  tu  skoro morale biti  preduzete,  bile bi
        verovatno  izlišne. Te  mere su se uglavnom sastojale u  tome  što su svi balkonski prolazi
        između  ograde  i  onih  pregrada  od  mlečno-mutnog stakla, koje nisu dopirale  do samog
        balkonskog grudobrana, bili zatvoreni malim vratancima, koja bi nadzornik  kupatila  noću
        zaključavao uz svima razumljiv vragolasti osmeh. Od toga vremena bile su veoma tražene
        sobe na prvome spratu iznad verande, odakle se — pod pretpostavkom da se preskoči ograda
        i pođe preko staklenog krova — moglo dopreti iz lođe u lođu, a da se izbegnu vratanca. Ali
        ovu disciplinsku  novotariju  nije uopšte  ni  trebalo  uvoditi zbog državnog tužioca. Opasno
        iskušenje, u koje je dovela Paravana pojava one egipatske Fatme, bilo je davno savladano;
        ona je bila poslednje žensko stvorenje koje je uznemirilo njegova čula. On se od tog vremena
        sa  dvostrukom  usrdnošću  bacio  u  naručje  bistrooke  boginje,  one  iste  boginje  o  čijoj  je
        umirljivoj moći dvorski savetnik znao da kaže toliko moralnih pouka, a problem kome je
        pripadao sav njegov um i danju i noću, i kome je on posvećivao svu onu istrajnost i svu onu
        sportsku žilavost sa kojom je nekad (pre svoga tako često produžavanog odsustva, koje je
        pretilo da pređe u potpunu mirovinu) dokazivao pred sudom krivicu jadnih grešnika — taj
        problem nije bio ništa drugo nego kvadratura kruga.

            Ovaj iz koloseka izbačeni činovnik došao je tokom svojih studija do čvrstog ubeđenja da
        dokazi kojima nauka hoće da utvrdi nemogućnost ove konstrukcije nisu pouzdani, i da je
        proviđenje njega, Paravana, zato i udaljilo iz donjega sveta živih i premestilo ga ovamo, jer
        je baš njega izabralo da ovaj transcendentni cilj prenese u oblast zemaljskih postignuća. U
        tome  je  on  video  svoju  misiju.  On  je  pravio  krugove  i  računao  gde  god  bi  stigao  i  stao,
        pokrivajući nepregledne gomile hartije figurama, slovima, brojkama i algebarskim znacima,
        a  njegovo  potamnelo  lice,  lice  čoveka  koje  je  ostavljalo  utisak  savršeno  zdravog  čoveka,
        imalo je vizionarski i jetki izraz manijaštva. Njegovi razgovori su se isključivo i sa užasnom
        jednoličnošću odnosili na razmerni broj pi, ovaj očajni razlomak, koji je jedan genije nižega
        reda,  jedan  račundžija  iz  glave,  po  imenu  Zaharija  Daze,  izračunao  sve  do  dvestotinitih
        decimala, što je bio čist luksuz, pošto bi i sa dve hiljade decimala mogućnosti približavanja
        onome Nedostižno-Tačnome  bile  tako  malo  iscrpene  da  bi  se  moglo  reći  da  nisu  ni
        smanjene. Sve je bežalo od tog izmučenog mislioca, jer ko god bi mu pao šaka morao je da
        podnese  vatrene  bujice  reči,  kojima  je  bio  cilj  da  probude  u  slušaoca  humanu  osetljivost
        prema  ljagi  kojom  se  prlja  ljudski  duh  prokletom  iracionalnošću  ove  mistične  razmere.
        Besplodnost  večitog  množenja  prečnika  sa  pi,  da  bi  se  izračunao  obim  kvadrata  nad
        poluprečnikom, da bi se izračunala površina kruga, dovodila je državnog tužioca do očajanja.
        On se pitao da li nije čovečanstvo još od Arhimedovih vremena bez potrebe komplikovalo
        rešenje ovog  problema,  i  da li  nije  možda njegovo rešenje u  stvari detinjski  prosta stvar.
        Kako? Zar se kružna linija ne bi mogla ispraviti i zar se isto tako svaka prava ne bi mogla
        saviti u krug? Ponekad, Paravan je verovao da je blizu otkrovenja.
            Češće su ga viđali kako još u pozno veče, u opusteloj i rđavo osvetljenoj trpezariji sedi za
        svojim stolom. Na goloj ploči stola savijao bi parče konca u krug, pa bi ga najednom, uz
        naprasnu  grimasu,  opružio  u  pravoj  liniji,  a  zatim  se  podbočio  i  teško  potišten  utonuo  u
        razmišljanja.  Savetnik  ga  je  s  vremena  na  vreme  hrabrio  u  časovima  tih  njegovih
        melanholičnih ludorija i uopšte mu podržavao te bube u glavi. I Hansu Kastorpu se nesrećnik
   437   438   439   440   441   442   443   444   445   446   447