Page 442 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 442
malih estetskih grešaka — polazilo za rukom samo državnom tužiocu Paravanu, koji je bio
glavni korifej ove oštroumne nastranosti.
Mi znamo da se on bavio matematikom, čuli smo to od samog savetnika, a znamo i čedne
pobude iz kojih se odao ovim studijama, o čijem smo rashlađujućem dejstvu slušali već
tolike hvale. Te studije zatupljuju žaoku mesa, i da su se svi poveli za primerom državnog
tužioca, izvesne mere predostrožnosti, koje su tu skoro morale biti preduzete, bile bi
verovatno izlišne. Te mere su se uglavnom sastojale u tome što su svi balkonski prolazi
između ograde i onih pregrada od mlečno-mutnog stakla, koje nisu dopirale do samog
balkonskog grudobrana, bili zatvoreni malim vratancima, koja bi nadzornik kupatila noću
zaključavao uz svima razumljiv vragolasti osmeh. Od toga vremena bile su veoma tražene
sobe na prvome spratu iznad verande, odakle se — pod pretpostavkom da se preskoči ograda
i pođe preko staklenog krova — moglo dopreti iz lođe u lođu, a da se izbegnu vratanca. Ali
ovu disciplinsku novotariju nije uopšte ni trebalo uvoditi zbog državnog tužioca. Opasno
iskušenje, u koje je dovela Paravana pojava one egipatske Fatme, bilo je davno savladano;
ona je bila poslednje žensko stvorenje koje je uznemirilo njegova čula. On se od tog vremena
sa dvostrukom usrdnošću bacio u naručje bistrooke boginje, one iste boginje o čijoj je
umirljivoj moći dvorski savetnik znao da kaže toliko moralnih pouka, a problem kome je
pripadao sav njegov um i danju i noću, i kome je on posvećivao svu onu istrajnost i svu onu
sportsku žilavost sa kojom je nekad (pre svoga tako često produžavanog odsustva, koje je
pretilo da pređe u potpunu mirovinu) dokazivao pred sudom krivicu jadnih grešnika — taj
problem nije bio ništa drugo nego kvadratura kruga.
Ovaj iz koloseka izbačeni činovnik došao je tokom svojih studija do čvrstog ubeđenja da
dokazi kojima nauka hoće da utvrdi nemogućnost ove konstrukcije nisu pouzdani, i da je
proviđenje njega, Paravana, zato i udaljilo iz donjega sveta živih i premestilo ga ovamo, jer
je baš njega izabralo da ovaj transcendentni cilj prenese u oblast zemaljskih postignuća. U
tome je on video svoju misiju. On je pravio krugove i računao gde god bi stigao i stao,
pokrivajući nepregledne gomile hartije figurama, slovima, brojkama i algebarskim znacima,
a njegovo potamnelo lice, lice čoveka koje je ostavljalo utisak savršeno zdravog čoveka,
imalo je vizionarski i jetki izraz manijaštva. Njegovi razgovori su se isključivo i sa užasnom
jednoličnošću odnosili na razmerni broj pi, ovaj očajni razlomak, koji je jedan genije nižega
reda, jedan račundžija iz glave, po imenu Zaharija Daze, izračunao sve do dvestotinitih
decimala, što je bio čist luksuz, pošto bi i sa dve hiljade decimala mogućnosti približavanja
onome Nedostižno-Tačnome bile tako malo iscrpene da bi se moglo reći da nisu ni
smanjene. Sve je bežalo od tog izmučenog mislioca, jer ko god bi mu pao šaka morao je da
podnese vatrene bujice reči, kojima je bio cilj da probude u slušaoca humanu osetljivost
prema ljagi kojom se prlja ljudski duh prokletom iracionalnošću ove mistične razmere.
Besplodnost večitog množenja prečnika sa pi, da bi se izračunao obim kvadrata nad
poluprečnikom, da bi se izračunala površina kruga, dovodila je državnog tužioca do očajanja.
On se pitao da li nije čovečanstvo još od Arhimedovih vremena bez potrebe komplikovalo
rešenje ovog problema, i da li nije možda njegovo rešenje u stvari detinjski prosta stvar.
Kako? Zar se kružna linija ne bi mogla ispraviti i zar se isto tako svaka prava ne bi mogla
saviti u krug? Ponekad, Paravan je verovao da je blizu otkrovenja.
Češće su ga viđali kako još u pozno veče, u opusteloj i rđavo osvetljenoj trpezariji sedi za
svojim stolom. Na goloj ploči stola savijao bi parče konca u krug, pa bi ga najednom, uz
naprasnu grimasu, opružio u pravoj liniji, a zatim se podbočio i teško potišten utonuo u
razmišljanja. Savetnik ga je s vremena na vreme hrabrio u časovima tih njegovih
melanholičnih ludorija i uopšte mu podržavao te bube u glavi. I Hansu Kastorpu se nesrećnik