Page 440 - Thomas Mann - Čarobni breg

»Nikakvog osnova za paniku!« produži ovaj, unoseći malo promene u svoje ohrabrenje.
»Koke ima svako, Streptokoke ima svaki magarac. Ne treba ništa da uobražavate. Mi znamo
tek odskora da neko može imati i streptokoke u krvi, a da pri tom ne pokazuje nikakve
vidljive simptome infekcije. Mi stojimo pred činjenicom, koja još nije poznata mnogim
kolegama, da se u krvi mogu nalaziti i tuberkule, a da to ostaje sasvim bez posledica. Mi
nismo više ni tri koraka daleko od pretpostavke da je tuberkuloza u stvari krvna bolest.«
Hans Kastorp primeti da je to vrlo karakteristično.
»Kad, dakle, kažem streptokoke«, poče opet Berens, »vi, razume se, ne smete sebi da
predočavate poznatu sliku te bolesti. Bakteriološka analiza krvi pokazaće da li su se uopšte
naselile kod vas ove male klice, koje spadaju u moj resor. Međutim, da li vaša grozničavost
potiče od njih — pod pretpostavkom da ih zaista ima — to će nam pokazati tek dejstvo
lečenja streptovakcinom, koje ćemo u tom slučaju preduzeti. To je put dragi prijatelju, kojim
treba poći i ja predviđam sasvim neočekivane rezultate. Koliko god je tuberkuloza
dugotrajna bolest, toliko brzo mogu danas da se leče oboljenja ove vrste, i ako uopšte budete
reagirali na injekcije, vi ste za šest nedelja zdravi zdravcati. Šta kažete na to? Vrši li ovaj
matori Berens valjano svoju dužnost, ha?«
»To je zasad samo hipoteza«, reče Hans Kastorp mlako.
»Ali hipoteza koja se da dokazati! Jedna izvanredno plodna hipoteza!« uzvrati savetnik.
»Videćete kako je plodna kad na našim kulturama počnu da uspevaju koke. Sutra posle
podne ćemo vas bocnuti, Kastorpe, po svim pravilima seoskih vračeva pustićemo vam krv.
To je već samo po sebi jedno zadovoljstvo i može vrlo blagodetno uticati na telo i na dušu...«

Hans Kastorp je izjavio da je spreman na tu diverziju i zahvalio savetniku na pažnji koju
mu posvećuje. Nagnuvši glavu prema ramenu, gledao je za savetnikom koji se udaljavao,
veslajući rukama. Šefova intervencija pala je tačno u kritičnom trenutku. Radamant je
prilično tačno protumačio izraz lica i raspoloženje svoga pacijenta i njegov novi pokušaj
imao je za cilj — za izričiti cilj, to se nije dalo sakriti — da se pređe mrtva tačka, na kojoj se
otpre kratkog vremena našao Hans Kastorp, a to se dalo zaključiti iz njegove mimike, koja je
jasno podsećala na mimiku pokojnog Joahima, kad su u njemu sazrevale izvesne divlje i
prkosne odluke.
Treba reći nešto više. Hansu Kastorpu se činilo ne samo da je on stigao na tu mrtvu tačku,
nego da se to desilo sa čitavim svetom, sa »svim i svakim«, ili bolje: njemu se činilo da je
teško u ovom slučaju razlikovati posebno od opšteg. Posle ekscentričnog kraja njegove veze
sa izvesnom ličnošću; posle svakojakih uznemirenja koja je taj kraj doneo sobom čitavoj
kući; posle nedavnog istupanja Klavdije Šoša iz zajednice ovih gore; posle oproštajnih reči
koje su izmenjane između nje i preživelog pobratima njenog gospodara — reči izmenjanih u
senci tragike velikog odricanja, izrečenih s obzirima punim poštovanja — posle toga
preokreta, mladom čoveku je izgledalo da sa svetom i životom nije sve u redu; da se na neki
osobit način izvitoperio i da se sve više iskreće, i samim tim sve više uliva strah; da se neki
demon dočepao vlasti, neki opaki i luckasti demon, koji je doduše već odavno vršio znatan
uticaj, ali koji je sada tako neobuzdano i bez rezerve objavio svoju vladavinu, da je mogao
uliti čoveku tajanstveni strah i sugerirati misao o bekstvu — demon kome je ime: otupelost.
Čitalac će osuditi pisca da on uveličava stvari i da ih izlaže na romantičan način zato što
otupelost dovodi u vezu sa demonstvom i njemu pripisuje dejstvo mističnog straha. Pa ipak,
ovo nije bajka i mi se tačno držimo ličnog doživljaja našeg jednostavnog junaka. Mi smo s
tim događajem upoznati na način koji se, naravno, izmiče bližem ispitivanju, ali nam on
pruža neposredan dokaz o tome da otupelost može pod izvesnim okolnostima da dobije i
takav karakter i da ulije i takva osećanja. Hans Kastorp je gledao oko sebe... video je samo