Page 43 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 43

oprostiti. Ali i muškarci se ponekad tako ponašaju, što je, naravno, neoprostiv kukavičluk.
        Uostalom, sa takvima Berens zna da postupa, on ume da nađe pravi ton u takvim prilikama.«
            »Kakav ton?« upita Hans Kastorp i nabra obrve.
            »Šta se tu pravite! — kaže on«, odgovori Joahim. »Bar tako je nedavno jednome rekao —
        mi smo to doznali od glavne sestre koja je bila prisutna i pomagala da drže bolesnika. Bio je
        to jedan koji je baš na kraju napravio užasnu scenu i apsolutno nije hteo da umre. Tada se
        Berens obrecnu na njega: Šta se tu, molim vas, pravite! rekao je, a pacijent se odmah utiša i
        mirno izdahnu.«
            Hans Kastorp se lupi rukom po butini i zabaci se na naslon klupe, podigavši oči k nebu.
            »E slušaj, pa to je strašno!« uzviknu. »Kidiše na njega i prosto mu kaže: Šta se tu pravite!
        I to  samrtniku. To je zbilja  odviše. Samrtnik je u  neku ruku za duboko  poštovanje. Ne
        možemo ga tek tako, ni pet ni šest... Samrtnik je tako reći kao svetac, rekao bih ja!«
            »To ne poričem«, reče Joahim. »Ali kad se ponaša tako kukavički ...«
            »Ne!«  ostajao  je  Hans  Kastorp  uporno  pri  svome,  sa  žestinom  koja  nimalo  nije
        odgovarala Joahimovom protivljenju. »U tome me niko ne može razuveriti da je samrtnik
        nešto otmenije nego kakav klipan koji jurca, smeje se i zarađuje novac i nabija svako crevo!
        To tako ne ide« — i njegov glas čudno zatreperi — »to tako ne ide da ga, ni pet ni šest...« —
        i njegove reči zaguši smeh koji ga spopade i sasvim obuze, isti onaj smeh kao i juče, smeh
        koji je izbijao iz dubina, od koga se sav tresao, beskrajan smeh, od koga mu se oči zatvoriše
        a suze navreše između kapaka.
            »Pst!«  najednom  će  Joahim.  »Ćuti!«  prošaputa  i  gurnu  laktom  svoga  rođaka  koji  se

        neobuzdano smejao. Hans Kastorp podiže oči i pogleda kroz suze.
            Putem sleva dolazio je  jedan   nepoznat  čovek,  otmen  crnomanjasti  gospodin,  sa  lepo
        uglađenim  crnim  brkovima,  koji  je,  prišavši  im,  odgovorio  na  Joahimovo  dobro  jutro  —
        njegov  odgovor  bio  je  određen  i  milozvučan  —  i zaustavio  se pred njim, u ljupkoj  pozi,
        naslonjen na štap.
   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48