Page 407 - Thomas Mann - Čarobni breg

na ono načelno odricanje, koje je njenom biću suprotstavljao gospodin Setembrini, a i uslovi
za konverzaciju su bili povoljniji: oni su se na mahove zabavljali izdvojeno, Klavdija i oštri
mali Nafta, razgovarali o knjigama i o problemima političke filozofije, pretresajući ih
saglasno u radikalnom duhu; a i Hans Kastorp je uzeo u tim razgovorima iskrenog učešća.
Međutim, što se tiče predusretljivosti, ona je mogla osetiti izvesnu aristokratsku uzdržljivost
kod ovog skorojevića, obazrivog kao i svi skorojevići. Njegov španski terorizam slabo se u
osnovi slagao sa skitničkom i nehatnom »humanošću« gospođe Šoša. Svemu tome je sledila,
kao poslednja i najsuptilnija nijansa, neka ležerna, teško uočljiva pakost, koju je ona svojim
ženskim njuhom morala osetiti od strane Setembrinija i Nafte (isto onako kao što ju je osetio
i njen kavaljer iz bele nedelje), a ta je pakost imala svoj koren u odnosu ova dva čoveka
prema njemu, Hansu Kastorpu: to je bilo neraspoloženje vaspitača prema ženi kao prema
elementu koji remeti i odvraća pažnju, — ono potajno, prvobitno neprijateljstvo koje ih je
sad udruživalo, jer se u njemu gubila njihova teška pedagoška razmirica.
Nije li se nešto od ovog neprijateljstva odražavalo i u držanju dvojice dijalektičara prema
Piteru Peperkornu? Hans Kastorp je mislio da to primećuje, možda i zato što je na neki
pakostan način to i očekivao, i što je u osnovi živo želeo da sastavi ovu kraljevsku ličnost
koja se tako teško izražava sa dvojicom svojih »vladinih savetnika« — kako ih je ponekad u
šali nazivao — pa da proučava dejstvo ovog suočenja. Mener na otvorenom mestu nije
delovao onako veličanstveno kao u zatvorenom prostoru. Mekani filcani šešir koji je on
namicao duboko na čelo i koji je pokrivao bele pramenove njegove kose i snažne arabeske
njegova čela, umanjivao je njegove crte, nekako ih smežuravao, oduzimajući čak i njegovom

malo rumenom nosu veličanstveno dostojanstvo. Sem toga, njemu je lepše stajalo kad stoji
nego kad ide, pošto je imao običaj da pri svakom svom kratkom koraku čitavo svoje teško
telo, pa čak i glavu, nagne na onu stranu kojom bi zakoraknuo, a to je pre ostavljalo utisak
nečeg dobroćudnog, staračkog, nego nečeg kraljevskog. Uz to, nije išao ispravljen u svoj
svojoj veličini, nego bi se nešto opustio. Pa ipak, on je i tada za čitavu glavu nadmašivao
gospodina Lodovika, a pogotovu malog Naftu, premda to nije bila jedina stvar zbog koje je
njegovo prisustvo vrlo teško, baš vrlo teško, kako je to pretpostavljao u svojoj uobrazilji
Hans Kastorp, pritiskivalo egzistenciju obojice političara.
To je bio pritisak, to je bilo neko smanjivanje, nešto što je išlo na uštrb pri upoređivanju
— i to je mogao primetiti svaki lukaviji posmatrač, ali su to bez sumnje primećivali i sami
učesnici, kako oni preterano razgovetni žgoljavci tako i onaj grandiozni mucavac. Peperkorn
se prema Nafti i Setembriniju ophodio vanredno učtivo i pažljivo, sa izvesnim poštovanjem,
koje bi Hans Kastorp nazvao ironičnim, da ga u tome nije sprečavalo vrlo jasno osećanje da
se taj pojam ne slaže sa velikim formatom. Kraljevi ne znaju ni za kakvu ironiju, pa čak ni za
onu koja je neposredno i klasično sredstvo rečitosti, a kamoli za ironiju u nekom
komplikovanijem smislu. Otuda bi se ono što je bilo karakteristično za Holanđaninovo
ponašanje prema Hansovim prijateljima pre moglo nazvati nekim u isto vreme finim i
veličanstvenim ruganjem koje je bilo prikriveno malo preteranom ozbiljnošću ili se sasvim
otvoreno ispoljavalo. »Da — da — da —!« rekao bi on, na primer, i zapretio prstom u
njhovom pravcu, okrećući od njih glavu sa šaljivim osmehom na rascepljenim usnama. »To
je — to su —, gospođe i gospodo — cerebrum, cerebralno, razumete li! Ne — ne, savršeno,
izvanredno, to je, u tome se ipak manifestuje — « Oni su se svetili na taj način što bi
izmenjali poglede, koji su se posle susreta očajno upravljali prema nebu. Hteli su i Hansa
Kastorpa u to da uvuku, ali je on to odbio.
Dešavalo se da je gospodin Setembrini pozivao neposredno na odgovornost svoga
učenika i na taj način odavao svoje pedagoško nespokojstvo.