Page 406 - Thomas Mann - Čarobni breg

Kastorp je mnogi čas provodio s njim i s njegovom biserom ukrašenom saputnicom. Jer kad
god Holanđanin nije bio vezan za postelju, on je retko propuštao da okupi oko sebe posle
večere jedan uvek drugačije sastavljen izbor berghofskih gostiju, pozivajući ih na kocku,
vino i razna druga okrepljujuća pića, bilo to u salonu za razgovor, kao prvi put, bilo u
restoranu, pri čemu je Hans Kastorp po navici sedao između nehatne dame i veličanstvenog
čoveka. Čak i napolju su se kretali u društvu, pravili zajedničke šetnje, u kojima su uzimali
učešća i gospoda Ferge i Vezal, a uskoro i Setembrini i Nafta, ti idejni protivnici, sa kojima
se susret nije mogao mimoići. Hans Kastorp se smatrao upravo srećnim što ih je mogao
upoznati sa Peperkornom, pa najzad i sa Klavdijom Šoša, ne vodeći nimalo računa o tome da
li su ovo poznanstvo i ova veza bili disputantima dobrodošli ili ne, uveren u sebi da je njima
potreban pedagoški objekt i da će radije prihvatiti i nepoželjne slušaoce nego se odreći želje
da pred njim izlažu razlike u svojim gledištima.
Odista, on se nije varao u tome da će se članovi njegovog šarenog prijateljskog kruga bar
na to svići da se ne mogu jedan na drugog priviknuti: bilo je, razume se, među njima dosta
zategnutosti, tuđenja, čak i pritajenog neprijateljstva, te se mi i sami čudimo kako je našem
beznačajnom junaku pošlo za rukom da ih oko sebe drži na okupu. Mi to objašnjavamo sebi
izvesnom prevejanom i veselom blagonaklonošću njegove prirode, prema kojoj je »sve
vredno čuti«, i koja bi se mogla nazvati čak i težnjom za zbližavanjem ljudi, u tom smislu što
je tom osobinom ne samo najraznorodnija lica i ličnosti vezivao za sebe, nego do izvesne
mere čak i njih same međusobno.
Čudno isprepleteni uzajamni odnosi! Mi smo u iskušenju da za jedan časak osvetlimo

njihove zamršene konce, onako kako ih je sam Hans Kastorp na ovim šetnjama sagledao
svojim lukavim, blagonaklonim okom. Tu je bio bedni Vezal, u kome je tinjala želja za
gospođom Šoša, i koji se nisko ulagivao Peperkornu i Hansu Kastorpu, jednome zbog toga
što je vladao sadašnjicom, a drugom zbog prošlosti. Sa svoje strane, tu je bila i Klavdija
Šoša, bolesnica i putnica ljupka i meka hoda, ta Peperkornova robinjica, i to robinjica iz
ubeđenja, iako pomalo uznemirena i u sebi jetka što viteza jedne daleke pokladne noći vidi u
tako prisnim odnosima sa njenim gospodarom. Nije li ta ljutnja podsećala po nečem na onu
drugu koja se ispoljavala u njenim odnosima prema gospodinu Setembriniju? Prema ovom
leporekom čoveku i humanisti koga nije mogla da podnosi i koga je nazivala oholim i
nečovečnim. Prema prijatelju i vaspitaču mladog Hansa Kastorpa, koga bi tako rado pozvala
na odgovornost i zapitala kakve su ono bile reči što ih je u svom mediteranskom idiomu, koji
je ona isto tako slabo razumevala kao i on njen, ali prema kome se odnosila sa manje
potcenjivanja, — kakve su ono bile reči što ih je dobacivao pristojnom mladom Nemcu,
ovom lepom malom buržuju, kad je bio naumio da joj se približi? Hans Kastorp je bio
zaljubljen, kako se kaže, »preko ušiju«, ali ne u pozitivnom smislu te reči, nego onako kao
što se voli kad je ljubav zabranjena i nerazumna, i kad se na njen račun ne mogu pevati
spokojne pesmice ravnice — dakle opako zaljubljen i prema tome zavisan, potčinjen, kao
stvorenje koje pati i služi. Pa ipak, on je bio čovek koji je i u tom robovanju umeo da sačuva
dovoljno dovitljivosti da bi bio načisto s tim kakvu vrednost može da ima — i da zadrži! —
njegova odanost u očima ove bolesnice meka hoda i očaravajućih tatarskih proreza: vrednost
na koju je ona — kao što je sam u svojoj paćeničkoj potčinjenosti dodavao — mogla biti
upozorena ponašanjem gospodina Setembrinija prema njoj, ponašanjem koje je isuviše
otvoreno potvrđivalo njeno podozrenje, i koje je bilo toliko hladno koliko humanistička
učtivost može to da dopusti. Ono što je bilo loše, a što je u očima Hansa Kastorpa pre
izgledalo korisno, to je bila okolnost što ona nije našla pravog obeštećenja ni u svojim
odnosima prema Leu Nafti, od kojih je ona mnogo očekivala. Kod njega nije doduše naišla