Page 404 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 404
takve nedoslednosti čine bez sumnje jedan deo veličine. Njegova saputnica ne obrati na to
pažnju, pozdravljajući Hansa Kastorpa, koji beše ustao, — uostalom, ne pružajući mu ruku.
Samo ga je osmehom i pokretom glave pozivala »neka samo sedi« i »neka se samo ne da
č
ometati«, u svom tête à tête sa Mener Peperkornom... Pronalazila je da se zaposli u sobi as
ovim čas onim, naređivala sobaru da ukloni pribor za kafu, iščezavala za trenutak, a zatim se
opet vraćala gazeći vrhovima prstiju da bi, onako stojeći, učestvovala u razgovoru ili — ako
treba da reprodukujemo neodređeni utisak Hansa Kastorpa — da bi malo kontrolisala. Jasna
stvar, ona je mogla da se vrati u Berghof u pratnji jedne ličnosti velikog formata, ali kada je
onaj koji je tako dugo na nju čekao, počeo da ukazuje toj ličnosti dužno poštovanje, kao
čovek čoveku, pokazala je ona nemir, pa čak i jetkost svojim »neka samo sedi« i »neka se
samo ne da ometati«. Hans Kastorp se na sve to smeškao, naginjući se preko kolena da bi
sakrio osmeh, a u isto vreme je goreo od unutarnje radosti.
Dobio je čašu vina, koju mu je nalio Peperkorn iz boce sa noćnog stola. Pod uslovima kao
što su ovi danas, mislio je Holanđanin, najbolje je stvar nastaviti onim čime se noć pre toga
prestalo, a ovo vino tako rezi da zamenjuje sodu. Kucnuo se sa Hansom Kastorpom, a ovaj
je, pijući, posmatrao kako njegova kapetanska ruka — poprskana pegama i zašiljenih nokata,
stegnuta u zglobu kopčama vunene košulje — prinosi čašu; kako široke, rascepljene
usne prihvataju njenu ivicu, i kako vino teče niz grkljan, koji se penje i spušta, i koji podseća
na grkljan radnika ili kipa. Zatim su razgovarali i o medikamentu na noćnom stočiću, o tom
zagasitom soku od koga je Peperkorn, na opomenu gospođe Šoša i iz njene ruke, uzeo jednu
punu kašiku. Bio je to neki antipiretikum, uglavnom kinin. Peperkorn dade svome gostu da i
on malo okusi, da bi osetio njegov jako karakterističan, gorak i oštar ukus, a potom izreče
više pohvala kininu, koji ne samo da ubija klice i ne samo da utiče lekovito na toplotne
centre, nego mora biti cenjen i kao tonikum, jer smanjuje opticaj belančevine i utiče povoljno
na ishranu; ukratko da je pravi okrepljujući napitak, pravo sredstvo za jačanje, osvežavanje i
oživljavanje
— a sem toga i opojno sredstvo; čovek može lako da se »nakiti«, reče on, šaleći se kao i juče
na veličanstven način prstima i glavom, pri čemu je i ovog puta bio sličan paganskom žrecu
koji igra pred žrtvenikom.
Da, divna je to stvar, ta kora protiv groznice! — nema uostalom ni punih trista godina
kako je farmakologija našeg dela zemlje saznala za taj lek, a ni jedan jedini vek kako je
hemija otkrila alkaloid, na kome u stvari i počivaju njegova preimućstva, to jest kinin, —
otkrila ga i do izvesnog stepena i analizirala, jer ona još ne može tvrditi da je rasvetlila sastav
ovog medikamenta i da je u stanju da ga proizvede veštačkim putem. Uostalom, naša nauka
o lekarijama dobro čini što se ne razmeće svojim znanjem, jer joj se, sa još mnogim drugim
stvarima, dešava isto što i sa kininom: ona zna ovo i ono o dinamičnosti i dejstvu raznih
materija, ali nju dosta često dovodi u zabunu pitanje na šta se svodi to dejstvo ako se
podrobnije osmotri. Mlad čovek koji bi želeo da uđe malo više u nauku o toksinima ne bi
mogao ni od koga da dobije objašnjenja o elementarnim svojstvima koja uslovljavaju dejstvo
otrovnih materija. Postoje, na primer, zmijski otrovi, o kojima je poznato samo toliko da te
životinjske materije prosto-naprosto spadaju u red belančevinastih jedinjenja i da se sastoje
iz raznih belančevinastih tela, koja samo u tome određenom — upravo sasvim neodređenom
— spoju vrše svoje grozno dejstvo. Dospevši u krvnu cirkulaciju, ona proizvode dejstva
kojima se možemo samo čuditi, pošto nismo navikli da belančevine smatramo za otrove.
Međutim, sa svetom materija, reče Peperkorn, podignuvši sa jastuka svoju glavu sa bledim
očima, išaranu arabeskama čeonih bora, kao i poznati kolut i koplja svojih prstiju — sa
materijama stoji ovako: sve one kriju u sebi jednovremeno život i smrt, sve su u isto vreme