Page 401 - Thomas Mann - Čarobni breg

da svoje uslužne vođe gura levo i desno, povodeći se u hodu. On sam je uz put govorio:
»Deco, — glupost — Naravno, nije nimalo — Ako ovaj trenutak — Videćete — Smešno —
«
»Smešno!« potvrdi Hans Kastorp. »Bez svake sumnje! Klasičnom daru života da čovek
ono što mu pripada kad u njegovu čast posrće. Ali ozbiljno... I ja sam potegao, ali pored
svega tobožnjeg pijanstva ja sam potpuno svestan da vodim u krevet jednu istaknutu ličnost,
toliko ne može piće da savlada čak ni mene koji u pogledu formata uogapte ne mogu ni
pomišljati na neko poređenje —«
»Dobro, dobro, mali brbljivče«, reče Peperkorn i posrnu prema ogradi stepenica,
povukavši za sobom gospođu Šoša.
Očevidno da je vest o savetnikovom dolasku bila samo pucanj u vazduh. Možda ga je
ispalila umorna patuljica, da rasturi društvo. Pod tom pretpostavkom, Peperkorn je zastao i
hteo da se vrati i da i dalje pije; ali ga je i jedna i druga strana odvraćala od toga, pa je
dopustio da ga opet pokrenu.
Sobar, Malajac, čovečuljak sa belom kravatom i crnim svilenim cipelama, očekivao je
svoga gospodara u hodniku, pred sobnim vratima, pa mu se pokloni, sa rukom na grudima.
»Poljubite se!« zapovedi Peperkorn. »Poljubi ovu divnu ženu u čelo, mladi čoveče!« reče
on Hansu Kastorpu. »Ona se neće buniti i uzvratiće ti. Učinite to u moje zdravlje i s mojim
dopuštenjem!« reče on; ali se Hans Kastorp usprotivi tome.
Peperkorn, oslonjen na sobara, izdiže visoko svoje arabeske i zatraži objašnjenje.
»Zato što ja ne mogu da izmenjujem poljupce u čelo sa vašom saputnicom«, reče Hans

Kastorp. »Želim da dobro spavate! Ne, kako god uzmete, to bi bila čista besmislica!«
»Ne, Vaše Veličanstvo!« reče on. »Oprostite, ali to ne ide.«
I kako se i gospođa Šoša uputila već prema vratima svoje sobe, pusti Peperkorn
tvrdoglavca da ode, pošto je, razume se, preko svog i Malajčevog ramena, natuštenih obrva,
gledao još neko vreme za njim, začuđen ovom nepokornošću s kakvom njegova suverena
priroda nije navikla da se susreće.