Page 399 - Thomas Mann - Čarobni breg

veličanstveno lice, i dalje oduhovljeno gotskim bolom, sinulo je od zadovoljstva i
razdraganosti; na obrazu mu se najednom pojavila čak i jedna sibaritska jamica. »Došao je
čas —« I on poruči jelovnik, natače cviker sa rožnatim okvirom, čiji mu je prevoj strčao uz
è
čelo, i poruči šampanjca, tri boce Mum i Komp., Cordon rouge trs sec; uz to petits fours,
izvrsne, kupaste, male poslastice, sa glazurom od obojenog šećera, sa ukusom najfinijeg
biskvita, poprskane iznutra kremom od čokolade i pistaća, a servirane u malim zupčastim
hartijicama. Gospođa Šter je lizala prste. Gospodin Albin je nemarno, znalački, oslobodio
prvi zapušač iz njegovog žičanog zatvora, izvukao čep, koji je ličio na pečurku, iz njegovog
ukrašenog grlića, i ovaj je sa praskom dečijeg pištolja iskočio i poleteo prema tavanici, posle
čega je, prema otmenoj tradiciji, uvio bocu u servijetu da bi usuo vino. Plemenita pena
okvasila je čaršav na stočiću za uspremu. Odjeknu zveket kupa i svi popiše prvu čašu
naiskap i naelektrisaše želudac ledenim, mirisnim, reskim kapljicama. Oči zasvetleše. Igra se
prekide, ali niko ne nađe za potrebno da skloni sa stola karte i novac. Društvo se predade
prijatnom lenstvovanju, izmenjujući reči bez veze. Elementi toga razgovora poticali su kod
svakog pojedinog iz navrelih osećanja i u nekom svom prvobitnom stanju nagoveštavali
nešto vanredno lepo, ali tražeći svoj izraz oni su postali galimatijas, iskidan i trom, delimice
nesmotren, delimice nerazumljiv, koji bi mogao kod svakog trezvenog pridošlice izazvati
srdžbu i stid, ali su ga sami učesnici lako podnosili, pošto su svi bili uljuljkani istim
neodgovornim stanjem. I samoj gospođi Magnus su pocrvenele uši i ona je priznala kako
oseća da kroz nju struji život, što gospodinu Magnusu, izgleda, nije bilo po volji. Hermina
Klefeld osloni se leđima na rame gospodina Albina, ispruživši čašu da joj natoče pića.

Peperkorn, koji je svojim odmerenim pokretima rukovodio terevenkom, vodio je brigu o
snabdevanju i obnovi rezervi. Posle šampanjca je poručio kafu, mocca double, koja je opet
è
m
bila propraćena »hlebom« i slatkim likerima, apricot brandy, šartrezom, cr vanille i
e
maraskinom za dame. Posle su posluženi još i nakiselim ribljim fileom i uz to pivom, i
naposletku je iznet čaj za one goste koji nisu hteli da ostanu kod sekta ili likera, ili da se
vrate nekom ozbiljnom vinu, kao sam Mener, koji se posle ponoći zajedno sa gospođom
Šoša i Hansom Kastorpom opredelio za švajcarski crnjak bezazlene, iskričave vrste, od koga
je s pravom žeđi iskapio nekoliko čaša, jednu za drugom.
Bio je već jedan sat posle ponoći, a sedeljka je još trajala, produžena delimice time što je
teško piće prikovalo goste za stolicu, ili zato što su osećali naročito zadovoljstvo da provedu
noć u zabavljanju, delimice pod uticajem Peperkornove ličnosti i zastrašujućeg primera
svetog Petra i njegove braće, jer niko nije hteo da pokaže sličnu slabost mesa. Izgleda da su
dame bile u tom pogledu u manjoj opasnosti. Jer dok su muškarci, crveni ili bledi kao krpa,
protezali noge i nadimali obraze, popivši ovda-onda samo još mahinalno koji gutljaj, ali bez
pravog poleta, dame su pokazivale više aktivnosti. Hermina Klefeld, oduprevši se golim
laktovima o sto, s obrazima u rukama, smejala se i pokazivala Ting-Fuu, koji se cerekao,
gleđ svojih prednjih zuba, dok je gospođa Šter, priljubivši koketno bradu uz povijeno rame,
pokušavala da državnog tužioca održi u vedrom raspoloženju. Sa gospođom Magnus je dotle
došlo da je sela u krilo gospodinu Albinu i potezala ga za obe ušne resice, ali čini se da je to
gospodin Magnus osećao pre kao olakšanje. Antona Karlovića Fergea pozvaše da ispriča
istoriju svoga pleurašoka, ali je on zaplitao jezikom i nije u tome uspeo, priznavši pošteno
svoju nemoć, koja je jednoglasno prihvaćena kao povod da se pije. Vezal je jedno vreme
gorko plakao zbog nekih teških jada, ali ni njegov jezik nije više bio u stanju da upozna
bližnje otkud ti jadi potiču. Međutim, pomoću kafe i konjaka opet su mu podigli duh, a
svojim cviljenjem, svojom smežuranom uzdrhtalom bradom, niz koju su kapale suze, on je