Page 398 - Thomas Mann - Čarobni breg

nepriličnim postavivši zbunjenom čoveku pitanje na koje je nemoguće bilo odgovoriti
uzdignutom pesnicom. Holanđanin je stvarno ublažio svoj stav prapotopske srditosti; lagano
je spustio ruku na sto, glava mu je splasnula; »imao si sreću!« moglo se pročitati na
njegovom licu koje je samo još uslovno i retrospektivno imalo preteći izraz; bura se
stišavala, a povrh toga se umešala i gospođa Šoša skrenuvši svome saputniku pažnju na
društvo kod koga je raspoloženje počelo da malaksava.
»Dragi prijatelju, vi zanemarujete svoje goste«, reče ona na francuskom. »Vi posvećujete
previše pažnje isključivo ovom gospodinu, s kojim bez sumnje imate da posvršavate važne
stvari. Ali za to vreme je igra gotovo prestala, i ja se bojim da društvu nije dosadno. Hoćete
li da završimo sedeljku?«
Peperkorn se okrenu odmah. prema stolu, za kojim je odista zavladala bila
demoralizacija, obamrlost i tupo raspoloženje; gosti su se zanimali ovim i onim, kao đaci kad
ostanu bez nadzora. Nekoliko njih tek što nije zaspalo. Peperkorn zgrabi odmah popuštene
uzde. »Gospođe i gospodo!« uzviknu on sa uzdignutim kažiprstom, — i ovaj prst, šiljat kao
koplje, predstavljao je zastavu ili mač kojim se daje znak, a njegov uzvik ličio je na poklič
»Za mnom ko nije kukavica!« — na poklič vođe koji zaustavlja vojsku koja počinje da beži.
I posredovanje njegove ličnosti povrati odmah duh. Gosti se ispraviše, opuštena lica oživeše,
svi klimnuše glavom i zagledaše se s osmehom u domaćinove blede oči ispod čela, koje je
bilo naborano kao u idola. On opčini sve i ponovo ih obodri, spustivši vrh kažiprsta na palac,
dok su ostali prsti sa svojim šiljatim noktima strčali kraj njih. On raširi svoju kapetansku
ruku pokretom zaštitnika, kao da nasipom.zaustavlja talase, i sa njegovih bolno rascepljenih

usana skliznuše reči, koje su — nepovezane i nejasne — izvršile vrlo snažan utisak na
duhove, zahvaljujući osloncu koji su imale u govornikovoj ličnosti.
»Gospođe i gospodo — dobro. Meso, gospođe i gospodo, to je svršeno. Ne — dopustite
mi — »slabo«, tako stoji u bibliji. »Slabo«, to znači sklono da se zahtevima — Ali ja
apelujem da vašu — Ukratko i dobro, gospođe i gospodo, ja a-pe-lujem. Vi ćete kazati:
spavanje. Dobro, gospođe i gospodo, savršeno, odlično. Ja volim i poštujem spavanje. Ja
poštujem njegovu duboku, slatku, okrepljujuću nasladu. Spavanje spada — kako ono
rekoste, mladi čoveče? — u klasične darove života, u jedan od prvih, u prvi od svih —
molim lepo — u vrhovni, gospođe i gospodo. Ali pazite i setite se: Getsiman! »On prizva k
sebi Petra i dva sina Zavedejeva. I reče im: Ostanite ovde i bdite sa mnom.« Sećate li se? »I
priđe k njima i nađe ih gde spavaju, pa reče Petru: Zar ne možete sa mnom jednu noć bdeti?«
Velika stvar, gospođe i gospodo. Uzbudljivo. Dirljivo. »I dođe i opet ih nađe gde spavaju,
oči im behu pune sna.. I reče im: »Ah, zar hoćete da spavate i da se odmarate? Gle, došao je
čas« — Gospođe i gospodo, to potresa, to razdire srce.«
Odista, svi su bili do dna duše potreseni i postiđeni. On beše sklopio ruke pred prsima,
iznad uzane brade, nagnuvši ukoso glavu. Njegov bledi pogled beše klonuo u trenutku kad se
ova usamljena, samrtna tuga izvila sa njegovih rascepljenih usana. Gospođa Šter je jecala.
Gospođa Magnus je duboko uzdahnula. Državni tužilac Paravan našao se pobuđen da u ime
celog društva, kao neki njegov delegat, sniženim glasom uputi uvaženom domaćinu nekoliko
reči da bi ga uverio kako će mu se svi povinovati. Biće da je posredi neka greška. Svi su oni
sveži i čili, veseli, zadovoljni i srcem i mišlju pri samoj zabavi. Ovo je tako lepo, svečano,
prosto izvanredno veče — svi to shvataju i osećaju, i niko zasad ne pomišlja da se koristi
životnim dobrom koje se zove san. Mener Peperkorn može računati na svoje goste, na
svakog pojedinog od njih.
»Savršeno! Odlično!« uzviknu Peperkorn i uspravi se. Njegove ruke se rastaviše i
odvojiše, on ih je podizao i pružao, sa dlanovima nagore, kao pri paganskoj molitvi. Njegovo