Page 394 - Thomas Mann - Čarobni breg

govorio? Neke vrlo nejasne stvari, utoliko nejasnije ukoliko je više pio. Ali svi su piljili u
njega, smeškali se, odobravali, i netremice, uzdignutih obrva, gledali u krug sastavljen od
njegova kažiprsta i palca, iznad koga su ostali prsti strčali kao koplja, dok je njegovo
kraljevsko lice bilo puno rečite aktivnosti; svi su se bez otpora predavali dobrom
raspoloženju u daleko većoj meri nego što su inače ti ljudi smatrali da mogu sebi dopustiti.
Ovo prepuštanje veselom raspoloženju premašalo je njihove snage. Gospođi Magnus je
pozlilo. Umalo nije pala u nesvest, ali je uporno odbijala da se vrati u svoju sobu, nego se
zadovoljila time što su je smestili u jednu naslonjaču i stavili joj na čelo vlažnu servijetu.
Kad je došla malo k sebi, vratila se opet u društvo.
Peperkorn je njenu trenutnu slabost objašnjavao nedovoljnim uzimanjem hrane. Značajno
nepovezanim rečima, s uzdignutim kažiprstom, izjasnio se u tom smislu. Dao im je na znanje
da treba jesti, dobro jesti, da bi čovek mogao da odgovori zahtevima života, i — da bi
okrepio svoje zvanice — poručio je zakusku: mesa, sendviča, sušenih jezika, guščijih grudi,
pečenja, kobasica, pršute — činije pune masnih đakonija, koje su, ukrašene lopticama masla,
rotkvicama i peršunom, ličile na rascvetane leje. Ali premda su se svi veselo na njih okovšli
(iako su pre toga večerali, — a da je večera bila solidna, to ne treba ni pominjati), ipak ih je
Mener Peperkorn posle nekoliko zalogaja oglasio za »tričarije« — i to sa srdžbom koja je
pružala dokaza o obespokojavajućoj neuračunljivosti njegove zapovedničke prirode. On bi se
čak razgoropadio kad bi se neko usudio da uzme zakusku u zaštitu; njegova moćna glava bi
nabreknula i on bi udario pesnicom o sto, izjavivši da su to trice i kučine — na što su svi
pogruženo ućutali, pošto je on najzad častio i kao domaćin imao prava da oceni ono što je

izneo pred svoje goste.
Uostalom, ma koliko to izgledalo nepojmljivo, srdžba je odlično pristajala njegovom licu,
kao što je Hans Kastorp morao da prizna. Ona ga nije nimalo nagrđivala, nije mu smanjivala
ugled. U svojoj neobjašnjivosti, koju niko nije imao hrabrosti da dovede u vezu sa popijenim
količinama vina, ta srdžba je ostavljala utisak nečeg velikog, kraljevskog, tako da su svi
pognuli glavu i svako se čuvao da uzme još koji zalogaj mesa. Gospođa Šoša je uspela da
stiša svog saputnika. Ona je milovala njegovu široku kapetansku ruku, koja je posle udarca
počivala na stolu, i rekla mu umiljatim glasom da bi mogao poručiti nešto drugo, neko toplo
jelo, ako hoće, i ako bi se mogao privoleti na to šef kujne. »Dete moje«, reče on, » —
dobro.« I bez po muke, sačuvavši netaknuto svoje dostojanstvo, on nađe načina da se posle
teške, plahovite srdžbe smiri, poljubivši Klavdijinu ruku. Zaželeo je omlete za sebe i svoje
goste, za svakog po jedan dobar omlet sa zeljem, da bi se udovoljilo trenutnoj potrebi. Istog
časa kad je poručio jelo, poslao je u kujnu novčanicu od sto franaka, kako bi privoleo osoblje
da se u tako pozno doba noći da na posao.
I njegovo raspoloženje se potpuno povratilo, kad su se na nekoliko služavnika pojavili
vrući omleti, žuti kao kanarinci, i zeleno poprskani, šireći po sobi mek, topao miris jaja i
masla. Svi su se živo prihvatili, zajedno sa Peperkornom i pod njegovim nadzorom, jer on je
— svojim nepovezanim rečima i prinuđavajućim pokretima — svakoga od njih podsticao da
se s najvećom pažnjom i usrdnošću naslađuje ovim darom božjim. Naredio je da se uz jelo
svima redom toči holandska klekovača i primoravao sve da sa pažnjom i predanošću piju ovu
bistru tečnost koja ispušta iz sebe zdravi miris žita sa lakom primesom venje.
Hans Kastorp je pušio. I gospođa Šoša je svaki čas pripaljivala cigarete sa piskom od
hartije, koje je vadila iz lakovane ruske kutije, ukrašene trojkom, a kutiju je radi svog
zadovoljstva bila stavila preda se na sto. Peperkorn nije prekorevao svoje susede što se
predaju ovom uživanju ali sam to nije činio, nikad nije pušio. Po njegovoj oceni, ako smo ga
dobro razumeli, duvan već spada u prefinjena uživanja kojima se čovek može predavati samo