Page 393 - Thomas Mann - Čarobni breg

ih se smestilo oko stola, Hans Kastorp između veličanstvenog domaćina i Klavdije Šoša;
izneli su karte i tantuze, jer su se složili da odigraju nekoliko partija Vingt-et-un, a Peperkorn
je na svoj dostojanstveni način prizvao patuljicu i poručio vino, beli šabli iz godine 1906, za
početak tri boce, i uz to slatkiša, sve što se zateklo od sušenog južnog voća i šećerlema. Po
trljanju ruku kojim je pozdravio sve te dobre stvari, iznete pred goste, videlo se da je potpuno
zadovoljan, a pokušavao je da svoja osećanja izrazi i rečima, na svoj nepovezani način, u
čemu je stvarno potpuno uspeo, zahvaljujući opštem utisku svoje ličnosti. Položio je obe
ruke na podlaktice svojih suseda, podigao šiljati kažiprst i s potpunim uspehom pozvao sve
prisutne da poklone najveću pažnju divnoj zlatnoj boji u čašama, šećeru koji vrca iz
grozdova malage; jednoj vrsti slanih pereca i pereca s makom, koje je nazvao
božanstvenima, ugušivši u samoj klici jednim odlučnim, odmerenim pokretom svaki otpor
koji bi se mogao podići protiv ovako jake reči. On je bio taj koji je prvi »držao banku«, ali ju
je brzo ustupio gospodinu Albinu, pošto ga je — pravo da govorimo — ta dužnost
ometala da se sasvim slobodno preda uživanju.
Da li će ga poslužiti sreća, to je za njega bila očevidno sporedna stvar. Igralo se za
bagatelu, po njegovom shvatanju. Predložio je da najmanji ulog bude pedeset rapni, ali je to
bilo mnogo za većinu učesnika. Državni tužilac Paravan, kao i gospođa Šter, čas su bledeli
čas crveneli, naročito je ona bila na velikoj muci kad se lomila da li da na osamnaest još
kupuje. Zakreštala bi kad bi joj gospodin Albin, rutinirani igrač, hladno dobacio kartu, koja
bi svojom visinom pomrsila njene smele račune, čemu se Peperkorn od srca smejao.
»Samo kreštite, gospođo!« reče on. »Taj oštri pisak je pun života i dolazi iz najdublje —

Pijte, okrepite ponovo srce —.« On joj usu vina, usu ga i svojim susedima i samom sebi,
poruči tri nove boce i kucnu se sa Vezalom i jadnom gospođom Magnus, pošto mu se činilo
da je njima dvoma najpotrebnije okrepljenje. Vino, odista divno, brzo je obojilo lica, izuzev
lice doktora Ting-Fua, koje je ostalo nepromenjeno žuto, sa zenicama kao u pacova, crnim
kao ugalj. On je, uz pritajeno smeškanje, ulagao vrlo velike svote, i sreća ga je bestidno
služila. Ni drugi nisu hteli da zaostanu. Državni tužilac Paravan, bludeći pogledom, izazivao
je sudbinu ulažući deset franaka na osrednju početnu kartu, kupovao bledeći nove karte i
dobivao dvaput onoliko koliko je uložio, jer je gospodin Albin, prevarivši se zbog asa koji je
u početku dobio, tražio da se svi ulozi udvostruče. To su bili potresi koji se nisu ograničavali
samo na onoga koji ih je sam sebi stvarao. Čitavo društvo se uzbuđivalo, pa i sam gospodin
Albin — koji se svojom hladnom smotrenošću takmičio sa krupijeima montekarlovskog
kasina, gde je on, kako reče, bio stalan gost — nije mogao potpuno da savlada svoje
uzbuđenje. I Hans Kastorp je igrao na velike svote; isto tako Klefeldova i gospođa Šoša.
Prešlo se na »runde«, igrali su »železnice«, »moja tetka, tvoja tetka« i opasnu »différence«.
Klicanja i eksplozije očajanja, izlivi besa i histerično smejanje, izazvano nadražajem koji je
vršila na nerve bestidna sreća, smenjivali su se, i bili su istinski, ozbiljni, isti onakvi kao i u
obrtima stvarnog života.
Pa ipak, nije samo igra, nisu prvenstveno kocka i vino izazivali kod svih ovu duševnu
napregnutost, nisu se samo zbog njih žarili obrazi a oči širile i žagrile, ili se stvaralo ono
stanje koje bi se moglo nazvati napetošću malog društva, njihovom uzbuđenošću koja ne
dopušta da se predahne, njihovom gotovo bolnom usredsređenošću na trenutni posao. U
stvari, sve se to dešavalo pod uticajem jedne vladalačke prirode koja je bila tu, među
prisutnima, pod uticajem jedne »ličnosti« među njima, ličnosti Menera Peperkorna: on je
držao vođstvo u svojoj ruci, tako izdašnoj u gestovima, i primoravao sve da podlegnu
čarobnoj sili trenutka — primoravao ih glumom svog krupnog lica, svojim bledim pogledom
ispod monumentalnih bora svoga čela, svojom rečju i ubedljivošću svoje pantomime. Šta je