Page 388 - Thomas Mann - Čarobni breg

Klavdija! pomisli on pretrnuvši, i unese se pogledom u neočekivanog pratioca, ne propustivši
da prkosno zabaci glavu u znak prezira prema grandioznoj pojavi njegove maske,
podsmevajući se u srcu gordosti zbog trenutnog prava vlasništva na koje su izvesni časovi
prošlosti bacali vrlo sumnjivu svetlost: časovi prošlosti potpuno određeni, a ne nejasni i
nesigurni, zasnovani na uljanim slikama jednog amatera, koji su ipak uspeli da i njega samog
uznemire... Gospođa Šoša se po svom starom običaju s osmehom okrenula prema dvorani
pre nego što je sela, kao da hoće da se predstavi društvu, a Peperkorn je, kao njen pratilac,
stao ukoso iza nje i sačekao da se ta mala ceremonija obavi, pa je posle toga i sam seo, na
kraju stola, pored Klavdije.
Propao je onaj otmeni pozdrav, od stola ka stolu. Prilikom »predstavljanja« Klavdijine oči
su kliznule preko ličnosti Hansa Kastorpa, kao i preko celog onog mesta gde je on sedeo i
odlutale u dno dvorane; pri sledećem sastanku u trpezariji nije bilo drukčije; i što je više
obroka prolazilo a da se njihovi pogledi nisu sreli drukčije nego sa slepom i rasejanom
ravnodušnošću od strane gospođe Šoša, kad bi se za vreme jela okrenula, utoliko bi otmeni
pozdrav izgledao neumesniji. Za vreme kratkog večernjeg posela, saputnici bi se zadržavali u
malom salonu: sedeli su jedno pored drugog, u krugu suseda sa kojima su sedeli za istim
stolom, i Peperkorn, čije je veličanstveno lice svojim jakim crvenilom odudaralo od beline
njegove sjajne kose i njegove brade, popio bi bocu crnog vina koju je poručio za vreme
večere. Za svakim glavnim obrokom popio bi jednu, pa i jednu i po ili dve, da i ne govorimo
o »hlebu«, s kojim je otpočinjao već pri prvom doručku. Ovaj impozantni čovek imao je
očevidno neobično veliku potrebu da se što bolje potkrepi. A potkrepljivao se i na taj način

što je više puta preko dana pio izvanredno jaku kafu: ne samo izjutra, nego i u podne, i to iz
velike šolje — ne samo posle ručka, nego i za vreme ručka i uz vino. Hans Kastorp ga je čuo
kako govori da je i jedno i drugo odlično sredstvo protiv groznice — da se i ne pominje
njihovo okrepljujuće dejstvo, naročito protiv njegove povratne groznice koja ga je već
drugog dana za više časova vezala za sobu i postelju. Savetnik ju je nazvao kvartalnom
groznicom, pošto je hvatala Holanđanina otprilike svakog četvrtog dana: najpre bi počeo da
cvokoće zubima, onda bi pao u veliku vatru, a zatim je nastajalo preznojavanje. Zbog toga je,
kažu, imao otečenu slezinu.