Page 374 - Thomas Mann - Čarobni breg

Čudna je to pojava, koliko melanholična toliko prirodna, ta samoobmana, koja u isto
vreme zaboravlja i veruje, i kojoj podležu čak i srčani duhovi kad se proces raspadanja bliži
u stvari svom tragičnom kraju, pojava bezlična, prirodna i jača od svake individualne svesti,
kao i ona neodoljiva sanjivost koja obuzima stvorenje koje se smrzava i kao ono obrtanje u
krugu kad čovek zaluta. Hans Kastorp, koga jad i teška tuga nisu sprečili da obrati pažnju na
pomenuti fenomen, izneo je u razgovoru sa Naftom i Setembrinijem, kad ih je obaveštavao o
stanju svoga rođaka, nekoliko nespretnih iako oštroumnih zapažanja u vezi sa tom pojavom,
i dobio ukor od Setembrinija zato što je rekao da je uobičajeno shvatanje, prema kome su
filozofski optimizam i nepokolebljiva vera u dobar ishod dokaz zdravlja, a pesimizam i
negativan stav prema svetu znak bolesti, očevidna zabluda, jer inače ne bi moglo upravo
bezutešno stanje uoči same smrti izazvati optimizam, tako da prethodna seta, kad se uporedi
sa tim varljivim, ružičastim gledanjem na zbivanja, daje utisak krepkog zdravlja. Hvala
bogu, te je svojim bolećivim prijateljima u isto vreme mogao saopštiti da je Radamant u svoj
beznadežnoj situaciji svima dao nade da će sama smrt, uprkos Joahimovoj mladosti, biti
blaga i bezbolna.
»Idilična afera srca, milostiva gospođo!« reče on, držeći ruku Lujze Cimsen u svojim
ogromnim šapama, koje su ličile na dve lopate, i gledajući u nju buljavim, suznim, podbulim
plavim očima. »Milo mi je, neobično mi je milo pošto je stvar uzela kordijalni tok i što
bolesnik neće morati sačekati edem glasnica i druge gadosti te vrste; na taj način biće
pošteđen mnogih neprijatnosti. Srce naglo popušta, utoliko bolje za njega i za nas, možemo
dokraja izvršiti svoju dužnost i dati mu kamforsku injekciju bez opasnosti da ćemo mu time

produžiti muke. On će pred kraj mnogo spavati i imati prijatne snove, toliko, mislim, mogu
da obećam, a ako u poslednjim časovima baš i ne bi spavao, prelaz će biti kratak i bezbolan,
biće mu prilično svejedno, možete biti sigurni. Takav je uglavnom uvek svršetak. Ja
poznajem smrt, ja sam njen stari službenik, verujte mi da je precenjuju! Mogu vam reći da tu
nema gotovo ničeg strašnog. Jer sva ona mrcvarenja koja joj u izvesnim slučajevima
prethode, ne mogu se s nekim pravom staviti na teret smrti, to su žive zgode i nezgode i one
mogu odvesti životu i ozdravljenju. Ali niko ko bi se vratio ne bi znao da vam kaže o smrti
nešto određeno, jer se ona ne doživljuje. Mi dolazimo iz tame i odlazimo u tamu. Između ta
dva trenutka leže doživljaji, ali mi ne doživljujemo ni početak ni kraj, ni rođenje ni smrt, oni
nemaju ničeg subjektivnog, i spadaju u kategoriju objektivnih zbivanja. Tako stvar stoji.«
Na taj način je savetnik tešio ljude. Nadajmo se da su njegove reči ublažile malo bol
razumne gospođe Cimsen, a njegova predviđanja su se uglavnom pokazala zaista tačna. Slabi
Joahim je spavao satima ovih poslednjih dana, a svakako da su mu i snovi bili prijatni, da je
snivao, kao što možemo pretpostaviti, o ravnici i vojničkom životu; a kad bi se probudio i
kad bi ga zapitali kako se oseća, on je uvek odgovarao, iako nerazgovetno, da se oseća dobro
i srećno — iako mu bilo nije više gotovo ni udaralo, a pri kraju nije uopšte više osećao ubod
igle prilikom davanja injekcije: njegovo telo je bilo neosetljivo, mogli su ga peći i štipati,
dobrom Joahimu bi to bilo svejedno.
Pored svega toga, izvršile su se kod njega velike promene otkako je majka došla. Pošto ga
je brijanje zamaralo, tako da je osam ili deset dana ostao neobrijan, a brada mu bila vrlo jaka,
njegovo voštano lice sa blagim očima bilo je sad uokvireno gustom crnom bradom —
ratničkom bradom, kakva se viđa kod vojnika za vreme rata; uostalom, svi su bili mišljenja
da mu ona lepo pristaje i da mu daje muški izgled. Da, Joahim se odjednom prometnuo iz
mladića u zrela čoveka, zahvaljujući toj bradi, a biće da tome uzrok nije bila samo brada. On
je živeo brzo, onako kao što zvrji otkočen mehanizam sata, prelazio je za tren oka, u galopu,
razna doba ljudskog života, koja mu nije bilo dopušteno postepeno da doživljava, tako da je