Page 369 - Thomas Mann - Čarobni breg

slučaju on je izbegavao susrete, a kad bi ipak do njih došlo (jer ga je Hans Kastorp često
posmatrao), ni tada se čovek nije mogao osećati mnogo ugodnije. Hans Kastorp je ostao u
svojoj balkonskoj lođi, potišten i u velikom iskušenju da odmah potraži šefa. Ali to nije bilo
moguće, jer bi Joahim čuo kako ustaje iz naslonjače, pa je morao da odloži svoju nameru i da
vreba Berensa to isto popodne.
Ali se pokazalo da je to nemoguće. Čudna stvar! Nikako mu nije polazilo za rukom da
dođe do Berensa; ni to veče ni u toku iduća dva dana. Razume se da ga je i Joahim u tome
malo ometao, jer on nije smeo ništa da primeti, ali to nije bilo dovoljno da bi se objasnilo
zbog čega ne može da dođe do tog razgovora i zašto ne može ni na koji način da se dočepa
Radamanta. Hans Kastorp je tragao za njim i raspitivao se za njega po čitavoj kući; upućivali
su ga čas ovamo čas onamo, gde će ga sigurno naći, ali ga on ne bi više tamo zatekao. Za
vreme jednog ručka Berens je bio prisutan ali je sedeo daleko, za »stolom loših Rusa« i
izgubio se pre nego što je voće izneto na sto. Nekoliko puta Hans Kastorp je mislio da ga već
ima u rukama, video bi ga na stepenicama i u hodnicima u razgovoru sa Krokovskim, s
nastojnicom, s nekim pacijentom, i vrebao ga. Ali samo što bi pogledom skrenuo u stranu,
Berensa nije više bilo tu.
Tek četvrtog dana došao je do cilja. Sa svoga balkona ugledao je u vrtu svoju žrtvu kako
daje vrtaru neka uputstva, skliznuo ispod pokrivača i pohitao dole. Sve onako zadrigla vrata,
savetnik je baš veslao prema svom stanu. Hans Kastorp se dao u kas i bio je čak toliko
slobodan da ga zovne, ali se ovaj nije odazvao. Najzad je, sav zaduvan, stigao progonjenog i
zaustavio ga.

»Šta ćete vi ovde!« obrecnu se na njega savetnik, izbuljivši oči. »Je li potrebno da za vas
spremim poseban primerak kućnog reda? Koliko je meni poznato, u ovo vreme treba
bolesnici da se odmaraju. Linija vaše temperature i vaš rendgenski snimak ne daju vam
nikakvo naročito pravo da izigravate nezavisnog džentlmena. Ovde bi trebalo namestiti neko
strašilo koje bi stalno pretilo da će svaki onaj biti nabijen na kolac ko se između dva i četiri
vrzma po vrtu! Šta ste hteli?«
»Gospodine savetniče, apsolutno je potrebno da jedan časak razgovaram s vama!«
»Primetio sam ja da ste vi to davno uvrteli sebi u glavu. Progonite me kao da sam žensko
ili neki neobičan predmet za uveseljavanje. Šta hoćete od mene?«
»Reč je o mom rođaku, gospodine savetniče, oprostite! Njemu mažu sad grlo... Uveren
sam da će se sve dobro svršiti. Stvar je, mislim, bezazlena? To je ono zbog čega sam bio
slobodan da vas uznemirim.«
»Vi biste hteli, Kastorpe, da uvek bude sve bezazleno, takva je vaša priroda. Vi ste
sposobni da se upuštate i u stvari koje nisu bezazlene, ali onda ih prikazujete tako kao da su
bezazlene, i mislite da ste na taj način ugodili bogu i ljudima. Vi ste, dragi moj, jedna vrsta
kukavice i licemera, i vaš rođak se suviše blago izražava kad vas naziva civilom.«
»Sve je to moguće, gospodine savetniče. Razume se da su slabe strane moga karaktera
očevidne, ali u ovom trenutku nije reč o njima. Ima već tri dana kako sam hteo samo da vas
zamolim...«
». ..da vam dam zaslađenu pilulu! Vi hoćete da me uznemirite i da mi dosađujete, da bih
vas ohrabrio u vašem prokletom pritvorstvu, kako biste mogli spavati snom nevinašceta, dok
drugi ljudi čuvaju stražu i izlažu se neprijatnostima.«
»Ali, gospodine savetniče, vi ste suviše strogi prema meni. Ja sam, naprotiv, hteo...«
»Da, strogost, to je baš ono čega kod vas nema. Vaš rođak je drugi tip, on je čovek
drugoga kova. Taj zna šta hoće. Taj ćuti, ali zna šta hoće, razumete li me? On se ne veša
ljudima za peševe od kaputa da mu baju o bezazlenosti i da ga teše. Taj je znao šta je uradio i