Page 368 - Thomas Mann - Čarobni breg

razgovora o književnosti, u dnu Joahimovih očiju prvi put primetio neku novu svetlost i neki
čudan »preteći« izraz. Naročito je karakterističan bio onaj slučaj za stolom: kad se Joahim,
još promukao, neočekivano i neobično žestoko zagrcnuo, tako da se jedva povratio. Tom
prilikom, dakle, dok je Joahim iza svoje servijete kašljao i dok ga je njegova suseda, gospođa
Magnus, po staroj praktici, lupkala po leđima, susrele su se njihove oči na takav način da je
to Hansa Kastorpa više uzbudilo nego sama nezgoda, koja se mogla, razume se, svakom
desiti; i onda je Joahim spustio pogled i, zagnjurivši lice u servijetu, napustio sto i dvoranu,
da bi se napolju iskašljao.
Posle deset minuta vratio se nasmejan, mada još pomalo bled, sa izvinjenjem na usnama
zbog uznemirenja koje je izazvao. Zajedno sa ostalim, učestvovao je, kao i pre toga, u
preterano obilnom ručku, i niko posle toga baš ni jednom reči nije pomenuo beznačajnu
epizodu. Ali, kad se posle nekoliko dana — ne više za ručkom, nego za vreme izobilnog
drugog doručka — to isto desilo, morala je posle završenog obroka pasti o tome neka reč.
Uostalom, ovog puta se nisu susreli pogledi, bar ukoliko se tiče dvojice rođaka, jer se Hans
Kastorp bio sagnuo nad svoj tanjir i produžio da jede praveći se ravnodušan. Joahim je grdio
onu oštrokonđu Milendonkovu, koja mu je svojim glupim pitanjem tutnula bubu u glavu i
nešto mu nabajala i uvračala, vrag da je nosi. Da, očevidno je to sugestija, reče Hans
Kastorp, — zanimljivo je to konstatovati, ma koliko da je cela stvar neprijatna. A Joahim se,
kad je stvar jedanput nazvana svojim pravim imenom, s uspehom branio protiv vradžbine,
pazio je dok jede, i ako bi se i zagrcnuo, to se nije dešavalo češće nego što je na kraju krajeva
slučaj i kod neopčinjenih ljudi: tek posle devet ili deset dana ponovila se ta nezgoda, o čemu

nije imalo ništa više da se kaže.
Pa ipak je, preko reda i van uobičajenog vremena, bio pozvan k Radamantisu. Nastojnica
je prijavila njegov slučaj i pokazalo se da to nije bilo nimalo glupo. Kako je Joahimova
promuklost bila uporna i prelazila u pravo šaputanje, koje je trajalo po čitave sate, i kako se
vratobolja vraćala čim bi propustio da raznim sredstvima za pojačano lučenje pljuvačke učini
grlo kliskijim, — smatralo se to, kad kuća već raspolaže laringoskopom, kao dovoljan razlog
da se vešto iskonstruisani instrument izvadi iz ormara; da i ne pominjemo kako se Joahimu
sad ređe dešavalo da se zagrcne samo zato što je bio vrlo oprezan za vreme jela, zbog čega je
gotovo redovno zaostajao iza ostalih.
Savetnik je, dakle, duboko i dugo razgledao pomoću aparata Joahimovo grlo, posle čega
se pacijent, na naročitu želju Hansa Kastorpa, odmah uputio u njegovu balkonsku lođu, da bi
ga o svemu izvestio. Pregled je bio vrlo dosadan i tugaljiv, reče on polušapatom, jer je baš
tada bilo glavno odmaranje, i trebalo je ćutati; najzad mu je Berens vazdan toga natrabunjao
o nadraženom stanju guše i rekao da će morati svakog dana da mu namaže i ispeče grlo;
počeće već sutra, treba samo da spremi lek. Nadraženo stanje; dakle — potrebno je mazanje.
S glavom punom dalekih misaonih asocijacija koje su se odnosile na vrlo udaljene ličnosti,
kao na primer na hromog vratara i na onu damu koja se čitave nedelje držala za uvo, pa ipak
mogla biti potpuno spokojna, «— Hans Kastorp je hteo još ponešto da zapita, ali je odustao
od toga i odlučio da razgovara sa savetnikom u četiri oka, a pred Joahimom je samo toliko
rekao da je zadovoljan što je mala neprijatnost sada pod lekarskom kontrolom i što je
savetnik uzeo stvar u svoje ruke. On je veliki majstor za te stvari i naći će leka. Na to je
Joahim samo klimnuo glavom, ne gledajući u rođaka, okrenuo se i prešao u svoju lođu.
Šta se to dešavalo s našim častoljubim Joahimom? Poslednjih dana bile su njegove oči
tako nesigurne i uplašene. Još nedavno se na njegovom blagom tamnom pogledu slomio
pokušaj nastojnice Milendonkove da ga prostreli svojim očima, ali, kad bi sada još jednom
pokušala sreću, ne bi se zaista moglo sa sigurnošću reći kako će se stvar svršiti. U svakom