Page 365 - Thomas Mann - Čarobni breg

veka, Volfram fon Ešenbah, bio nepismen? U to vreme smatralo se u Nemačkoj za sramotu
da se šalje u školu dečak koji ne misli da bude sveštenik, i ovo aristokratsko-narodno
nipodaštavanje pismenosti ostalo je zauvek bitno obeležje otmenosti. Književnik, taj pravi
sin humanizma i buržoazije, zna bez sumnje čitati i pisati, što plemić, ratnik i narod ne znaju
ili slabo znaju — ali on dalje pod milim bogom ništa ne zna i ne razume, nego je ostao
zauvek onaj vetropir koji se zanosi latinštinom i koji ume samo dobro da govori, a život
prepušta valjanim ljudima, — pa zbog toga i u politici govori u vetar, unoseći u nju mnogo
retorike i lepe književnosti, što se partijskim jezikom naziva radikalstvom i demokratijom. I
tako dalje, i tako dalje.
Sad je gospodin Setembrini krenuo na juriš! Njegov protivnik, viknu on, isuviše smelo
daje preimućstvo zatucanom varvarstvu izvesnih epoha, izlažući podsmehu literarnu formu
bez koje nikakva čovečnost nije moguća niti se može zamisliti, nikad i ni u kom slučaju!
Otmenost? Samo neprijateljsko osećanje prema čoveku može tim imenom da krsti mutavost,
surovi i nemi materijalizam. Otmena može biti samo izvesna plemenita raskoš, generosità,
koja se sastoji u tome što se obliku pridaje sopstvena vrednost, čovečanska, nezavisna od
sadržine, — kult govora kao kult jedne umetnosti koja se neguje radi same umetnosti, to
nasleđe grčko-rimske civilizacije, koje su humanisti, uomini letterati, vratili romanskom
svetu, vratili ga bar njemu, taj kult koji je bio izvor svakog šireg, značajnijeg idealizma, čak i
političkog. »Da, dragi gospodine! Ono što biste vi hteli da unizite odvajajući reč od života,
nije ništa drugo nego jedna viša jedinica u dijademi lepote, i na koju stranu će se opredeliti
velikodušna mladost u ovoj borbi gde ima da se bira između literature i varvarstva — to

pitanje mi ne zadaje nimalo brige.«
Hans Kastorp, koji je samo sa pola pažnje pratio razgovor, pošto ga je zanimala samo
ličnost prisutnog borca i predstavnika istinske otmenosti ili tačnije rečeno novi izraz
njegovih očiju, trže se malo, jer je osetio da su poslednje reči Setembrinijeve upućene njemu
i da bi trebalo da se izjasni, ali on napravi istu grimasu kao i onog puta kad ga je Setembrini
hteo svečano primorati da se opredeli između »Istoka i Zapada«: dakle grimasu koja je
izražavala krajnju rezervisanost i uporstvo, i ne reče ništa. Ona dvojica su terali mak na
konac, što je bilo neizbežno, ako je trebalo prepirku produžiti, i ljuto su se kavžili oko
krajnjih alternativa, dok se njemu činilo da negde na sredini između ova dva sporna
nepomirljiva gledišta, između rečitog humanizma i nepismenog varvarstva, treba tražiti ono
o čemu bi se moglo pomirljivo govoriti kao o nečem čovečnom ili humanom. Ali on nije
rekao šta misli, da ne bi razdražio duhove, i, pun uzdržljivosti, posmatrao je kako se i dalje
prepiru i jedan drugom pomažu da skaču sa stotog predmeta na hiljaditi, počevši od onog
trenutka kad je Setembrini započeo diskusiju svojom malom šalom o Latinjaninu Vergiliju.
Italijan još nije hteo da ustupi reč, on je vitlao njome, pustio je da trijumfuje. On se
nametnuo za zaštitnika književnog genija i veličao istoriju književnosti, počev od trenutka
kad je čovek prvi put urezao u kamen neki znak, da bi svome znanju i osećanju sačuvao
trajan spomen. Govorio je o egipatskom bogu Totu, s kojim je bio identičan helenski Hermes
Trismegist i koji je bio poštovan kao pronalazač pismenosti, zaštitnik biblioteka i pokretač
svih duhovnih pregnuća. Dok je govorio, on je povijao koleno pred ovim Trismegistom,
humanističkim Hermesom, pokroviteljem palestra, kome čovečanstvo duguje zahvalnost za
skupoceni dar književne reči i diskurzivne retorike, i to je dalo povoda Hansu Kastorpu da
učini ovu primedbu: ovaj bog rođen u Egiptu, očevidno je bio političar i igrao je, samo u
većem stilu, istu ulogu kao i gospodin Bruneto Latini, koji je Florentincima dao uglađenost,
naučio ih veštini govora i uputio ih kako će voditi politiku — na šta je Nafta odgovorio da
gospodin Setembrini malo podvaljuje i da mu je o Totu-Trismegistu dao suviše ulepšanu