Page 358 - Thomas Mann - Čarobni breg

svodova kroz koje iskušenik mora da prođe, otud crna čoha kojom je obložena
slobodnozidarska loža, otud kult mrtvačkog kovčega, koji je igrao tako važnu ulogu prilikom
prijema i na skupovima. Put misterija i očišćenja bio je pun opasnosti, on je vodio kroz
smrtni strah, kroz carstvo raspadanja, a šegrt, neofit — to je mladost željna da sazna čuda
života i da bude upućena u natprirodne pojave, pod rukovodstvom maskiranih ljudi koji su
samo senke tajne.«
»Velika vam hvala, profesore Nafta. Odlično. To je dakle neka hermetička pedagogika.
Neće mi škoditi, ako budem malo upućen i u te stvari.«
»Utoliko manje što je ovde reč o uvođenju u poslednje tajne, o sredstvima koja dovode do
apsolutne vere u natčulni svet a samim tim do cilja. Alhemistički masonski ritual uputio je, u
toku kasnijih decenija, mnoge plemenite, radoznale duhove tome cilju, — ne moram ih
imenovati, jer vašoj pažnji ne može izmaći da su škotski visoki stepeni samo surogat za
hijerarhiju, da se alhemistička mudrost slobodnozidarskog majstora ogleda u misteriji
metamorfoze i da se tajne direktive u koje loža posvećuje svoje učenike isto tako jasno
raspoznaju u crkvenom, kao što se i simbolične igrarije masonskog rituala razabiru u
liturgičkoj simbolici naše svete katoličke crkve.«
»Ah, tako!«
»Molim, ni to nije još sve. Već sam vam nagovestio da je izvođenje porekla slobodnog
zidarstva iz onih zanatlijskih časnih zidarskih esnafa samo istorijeka interpretacija. Strogi
masonski statuti tvrde da su temelji masonerije daleko dublji i čovečniji. Tajanstveni rituali
loža, kao i izvesne misterije naše crkve imaju očevidno nečeg zajedničkog sa ceremonijalnim

misterijama i ritualnim orgijama najranijeg čovečanstva... Ukoliko se tiče crkve, ja tu imam
u vidu zajedničke večere ljubavi prvih hrišćana i svetu tajnu pričešća, a u odnosu na lože...«
»Jedan trenutak. Jedan trenutak, ako hoćete da mi dopustite da nešto primetim. I u životu
ovako strogo povezane zajednice kakvoj pripada moj rođak, ima takvih zajedničkih večera.
On mi je često o tome pisao. Razume se, malo se i razvesele, ali sve se svrši vrlo pristojno, ni
izdaleka onako burno kao na studentskim terevenkama...«
»... a u odnosu na lože kult rake i mrtvačkog sanduka na koji sam vam malopre skrenuo
pažnju. U oba slučaja reč je o simbolici poslednjih, krajnjih pitanja, o elementima orgijske
primitivne religioznosti, o neobuzdanim noćnim žrtvenim obredima u čast umiranja i
postajanja, u čast smrti, preobražavanja i vaskrsavanja... Vi se sećate da su Izidine misterije,
kao i eleuzijske, proslavljane noću, u mračnim pećinama. Bilo je, dakle, i još ima mnogo
egipćanskih ostataka u slobodnom zidarstvu, a među tajnim društvima bilo je i takvih koja su
sebe nazivala eleuzijskim družinama. Bilo je masonskih svetkovina, svetkovina eleuzijskih
misterija i afroditskih ceremonija u kojima je i žena uzela učešća, — svečanosti ruža, na koje
aludiraju one tri plave ruže na slobodnozidarskim keceljama i koje su, čini se, ponekad
prelazile u bahanalije...«
»No, šta ja sve čujem, profesore Nafta. I to se zove slobodno zidarstvo, i sa svim tim
treba da povežem u svojoj predstavi našeg prijatelja Setembrinija, jedan tako vedar duh...«
»Vi biste mu učinili veliku nepravdu! Ne, Setembrini ne zna više o svemu tome baš ništa.
Zar vam nisam rekao da je loža zbog ovakvih, njemu sličnih masona očišćena od svih
elemenata višeg života. Bože moj, ona se humanizirala, modernizovala. Ona se iz tih
zabludelosti vratila probitačnosti, razumu i napretku, borbi protiv kneževa i popova, ukratko
društvenom usrećavanju; tamo sad ponovo diskutuju o prirodi, vrlini, umerenosti i otadžbini.
Ja pretpostavljam da se govori i o — poslovima. Jednom reči, to je buržoaska mizerija u
obliku kluba...«
»Šteta. Šteta za svečanosti ruža. Pitaću Setembrinija zar odista ništa više o tome ne zna.«