Page 356 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 356

španskim  uslovima  i  zavetima.  Ja  naslućujem  da  u  slobodnom  zidarstvu  ima  nečeg  čisto
        vojničkog i jezuitskog....«
            »Vi sasvim tačno naslućujete«, odvrati Nafta. »Vaš čarobni prutić se trza i otvara vrata.
        Ideja saveza se uopšte ne može odvojiti od ideje bezuslovnosti i ona je s njom već u samom
        korenu  povezana.  Ona  je,  prema  tome,  teroristička,  to  jest  antiliberalna.  Ona  rasterećuje
        individualnu savest i osveštava u ime apsolutnog cilja svako sredstvo, čak i krvavo, čak i
        zločin.  Ima  razloga  za  pretpostavku  da  je  ranije  u  masonskim  ložama  i  bratstvo  bilo
        simbolički krvlju pečaćeno. Jedan savez nije nikad nešto kontemplativno, nego uvek, i po
        samoj svojoj prirodi, nešto organizatorno u apsolutnom duhu. Vi ne znate da je osnivalac
        iluminatskog reda, koji se neko vreme bio stopio sa slobodnim zidarstvom, bio nekadašnji
        član Isusovačkog društva?«
            »Ne, to je meni, razume se, nepoznato.«
            »Adam Vajshaupt organizovao je svoje tajno humanitarno udruženje tačno po ugledu na
        jezuitski red. On lično bio je slobodni zidar, a najuglednija braća u ložama bila su iluminati.
        Ja  govorim  o  drugoj  polovini  osamnaestog  veka  koju  će  vam  Setembrini  odmah
        okarakterisati kao period degeneracije  svoga  bratstva. U stvari, to je bila epoha njegovog
        najvećeg  rascvata  —  tada  su  uopšte cvetala tajna udruženja  —  vreme kad je slobodno
        zidarstvo živelo jednim zaista  višim životom, životom koji su docnije  iz masonstva  opet
        iščistili  ljudi  ovakvog  kova  kao  što  je  naš  filantrop, koji bi, da je živeo u  ono  vreme,
        neminovno  pripadao  onim  ljudima  koji  su  slobodno  zidarstvo  osuđivali  zbog  jezuitizma  i
        mračnjaštva.«

            »Da li sa razlogom?«
            »Da  —  ako  hoćete.  Trivijalno slobodno mislilaštvo  imalo  je razloga  za to.  Bilo  je to
        vreme kad su naši ocevi nastojali da udruženje ispune katoličko-hijerarhijskim duhom i kad
        je u Klermonu, u Francuskoj, cvetala jedna jezuitska slobodnozidarska loža. To je, dalje, bilo
        vreme kad je u lože počeo prodirati duh »rozenkrojcera«, jednog neobičnog bratstva, koje je
        — možete to zapamtiti — čisto racionalističke težnje za političko-društvenim progresom i
        usrećavanjem  povezalo  sa  nekim  čudnim  kultom  prema  tajanstvenosti  Istoka,  prema
        indijskoj  i  arapskoj  mudrosti  i  mađijskom  načinu  upoznavanl  prirode.  Tada je izvršena
        reforma i revizija mnogih slobodnozidarskih loža u duhu strogog pridržavanja propisa — u
        čisto iracionalnom i mističnom, volšebno-alhemijskom duhu, kome visoki stepeni u škotskoj
        masoneriji duguju svoju  egzistenciju,  —  viteški stepeni,  koje  su  dodali  staroj  vojničkoj
        hijerarhiji koja je znala samo za šegrte, pomoćnike i majstore, stepene velikih majstora koji
        su dobijali sveštenički karakter i bili ispunjeni rozenkrojcerskim misticizmom. Ovde je reč o
        vraćanju na izvesne duhovne viteške redove srednjeg veka, naročito na hramovnike, koji su,
        kao što vam je poznato, pred jerusalimskim patrijarhom polagali zavet siromaštva, čednosti i
        poslušnosti. Još i danas jedan visoki stepen u slobodnozidarskoj hijerarhiji nosi titulu Veliki
        knez od Jerusalima.«
            »Za  mene  je  to  novo,  sasvim  novo,  gospodine  Nafta.  Ja  počinjem  da  prozirem  našeg
        Setembrinija... Veliki knez od Jerusalima — nije rđavo. Trebalo bi da ga u zgodnoj prilici
        nazovete u šali tim imenom. On je vama nedavno dao nadimak Doctor angelicus. Treba se
        osvetiti.«
            »O, po strogim propisima, ima još mnogo sličnih značajnih titula za slobodnozidarske i
        hramovničke  stepene.  Imamo  savršenog  velikog  majstora,  viteza  od  Istoka,  velikog
        prvosveštenika, a trideset prvi stepen zove se čak Uzvišeni knez kraljevske tajne. Primetili
        ste  da  sva  ta  imena  upućuju  na  istočnjačku  mistiku.  Ponovna  pojava  hramovnika  sama
        sobom ne znači ništa drugo nego prihvatanje takvih odnosa, provalu iracionalnih fermenata u
   351   352   353   354   355   356   357   358   359   360   361