Page 356 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 356
španskim uslovima i zavetima. Ja naslućujem da u slobodnom zidarstvu ima nečeg čisto
vojničkog i jezuitskog....«
»Vi sasvim tačno naslućujete«, odvrati Nafta. »Vaš čarobni prutić se trza i otvara vrata.
Ideja saveza se uopšte ne može odvojiti od ideje bezuslovnosti i ona je s njom već u samom
korenu povezana. Ona je, prema tome, teroristička, to jest antiliberalna. Ona rasterećuje
individualnu savest i osveštava u ime apsolutnog cilja svako sredstvo, čak i krvavo, čak i
zločin. Ima razloga za pretpostavku da je ranije u masonskim ložama i bratstvo bilo
simbolički krvlju pečaćeno. Jedan savez nije nikad nešto kontemplativno, nego uvek, i po
samoj svojoj prirodi, nešto organizatorno u apsolutnom duhu. Vi ne znate da je osnivalac
iluminatskog reda, koji se neko vreme bio stopio sa slobodnim zidarstvom, bio nekadašnji
član Isusovačkog društva?«
»Ne, to je meni, razume se, nepoznato.«
»Adam Vajshaupt organizovao je svoje tajno humanitarno udruženje tačno po ugledu na
jezuitski red. On lično bio je slobodni zidar, a najuglednija braća u ložama bila su iluminati.
Ja govorim o drugoj polovini osamnaestog veka koju će vam Setembrini odmah
okarakterisati kao period degeneracije svoga bratstva. U stvari, to je bila epoha njegovog
najvećeg rascvata — tada su uopšte cvetala tajna udruženja — vreme kad je slobodno
zidarstvo živelo jednim zaista višim životom, životom koji su docnije iz masonstva opet
iščistili ljudi ovakvog kova kao što je naš filantrop, koji bi, da je živeo u ono vreme,
neminovno pripadao onim ljudima koji su slobodno zidarstvo osuđivali zbog jezuitizma i
mračnjaštva.«
»Da li sa razlogom?«
»Da — ako hoćete. Trivijalno slobodno mislilaštvo imalo je razloga za to. Bilo je to
vreme kad su naši ocevi nastojali da udruženje ispune katoličko-hijerarhijskim duhom i kad
je u Klermonu, u Francuskoj, cvetala jedna jezuitska slobodnozidarska loža. To je, dalje, bilo
vreme kad je u lože počeo prodirati duh »rozenkrojcera«, jednog neobičnog bratstva, koje je
— možete to zapamtiti — čisto racionalističke težnje za političko-društvenim progresom i
usrećavanjem povezalo sa nekim čudnim kultom prema tajanstvenosti Istoka, prema
indijskoj i arapskoj mudrosti i mađijskom načinu upoznavanl prirode. Tada je izvršena
reforma i revizija mnogih slobodnozidarskih loža u duhu strogog pridržavanja propisa — u
čisto iracionalnom i mističnom, volšebno-alhemijskom duhu, kome visoki stepeni u škotskoj
masoneriji duguju svoju egzistenciju, — viteški stepeni, koje su dodali staroj vojničkoj
hijerarhiji koja je znala samo za šegrte, pomoćnike i majstore, stepene velikih majstora koji
su dobijali sveštenički karakter i bili ispunjeni rozenkrojcerskim misticizmom. Ovde je reč o
vraćanju na izvesne duhovne viteške redove srednjeg veka, naročito na hramovnike, koji su,
kao što vam je poznato, pred jerusalimskim patrijarhom polagali zavet siromaštva, čednosti i
poslušnosti. Još i danas jedan visoki stepen u slobodnozidarskoj hijerarhiji nosi titulu Veliki
knez od Jerusalima.«
»Za mene je to novo, sasvim novo, gospodine Nafta. Ja počinjem da prozirem našeg
Setembrinija... Veliki knez od Jerusalima — nije rđavo. Trebalo bi da ga u zgodnoj prilici
nazovete u šali tim imenom. On je vama nedavno dao nadimak Doctor angelicus. Treba se
osvetiti.«
»O, po strogim propisima, ima još mnogo sličnih značajnih titula za slobodnozidarske i
hramovničke stepene. Imamo savršenog velikog majstora, viteza od Istoka, velikog
prvosveštenika, a trideset prvi stepen zove se čak Uzvišeni knez kraljevske tajne. Primetili
ste da sva ta imena upućuju na istočnjačku mistiku. Ponovna pojava hramovnika sama
sobom ne znači ništa drugo nego prihvatanje takvih odnosa, provalu iracionalnih fermenata u