Page 338 - Thomas Mann - Čarobni breg

nahvatao, i da pri tom oseti koliko je nerazumno i pomisliti da se pod takvim okolnostima
može napred.
Hans Kastorp je ipak napredovao, to jest: pomerao se. No, da li je to kretanje vodilo cilju,
da li se ono vršilo u dobrom pravcu, i da li bi bilo manje pogrešno da je ostao tu gde je bio
(međutim, i to se činilo neprihvatljivo), to je bilo neizvesno. Teorijski, sa gledišta
verovatnoće, to ne bi valjalo, a što se tiče prakse, Hansu Kastorpu se ubrzo učinilo da sa
terenom nije sve u redu, da on nema pravi put pod nogama: kao da se ne nalazi na ravnoj
kosi na koju se s teškom mukom popeo iz klanca i koju je pre svega trebalo ponovo preći.
Ravni deo bio je suviše kratak, on se opet peo. Očevidno ga je vihor, koji je dolazio sa
jugozapada, odande gde se dolina svršava, svojim besnim protivudarom skrenuo sa pravca.
Put kojim se već duže vremena zamarao bio je pogrešan. Obavijen uskovitlanom, belom
noći, on se nasumce sve dublje probijao u ovu ravnodušnu, opasnu sferu.
»No, ovako nešto!« reče kroz zube i stade. Nije upotrebio jači izraz, mada je u jednom
trenutku imao osećanje kao da je neka ledena ruka posegnula prema njegovom srcu, tako da
je ono zadrhtalo, a zatim počelo da udara u rebra isto onako brzo kao onoga dana kad je
Radamant otkrio kod njega vlažno mesto. Uviđao je da nema prava na velike reči i velike
gestove, jer je on bio taj koji je izazivao, i za sve neprijatnosti u koje je zapao mogao je da
okrivi samo sebe. »Nije loše«, reče i oseti kako se crte njegova lica i mišići koji upravljaju
mimikom ne pokoravaju više duši i ne mogu ništa da izraze, ni strah, ni bes, ni preziranje, jer
su se ukočili. »Šta sad? Spustiti se niz ovaj nagib, pa napred za nosom, stalno protiv vetra.
To je doduše lakše reći nego izvršiti«, produži on zadihano i isprekidanim rečima, koje je

odista poluglasno izgovarao, nastavljajući put. »Ali nešto se mora uraditi, ne mogu sesti i
čekati, jer ću inače ubrzo biti prekriven masom ovih pravilnih heksagona, i kada dođe
Setembrini sa svojim malim rogom da me potraži, naći će me ovde zgurena, ustakljenih
očiju, sa naherenom kapom od snega na glavi...« On je primetio da govori sam sa sobom, i to
malo neobično. Prekoreo je sebe zbog toga, ali je i dalje govorio poluglasno, i to hotimice,
premda su mu usne bile tako ukočene da nije ni pokušavao da se njima posluži, već je
govorio bez usnenih suglasnika, što ga je podsetilo na jedno ranije stanje u kome se to isto
desilo. »Ćuti i gledaj da izmakneš«, reče i dodade: »Sve mi se čini da buncaš i da ti nije
sasvim čisto u glavi. To baš nije dobro.«
Ali, da to nije dobro s obzirom na opasnost kojoj treba da umakne, to je bila prosta
konstatacija njegovog kritičkog rasuđivanja, koja kao da je poticala od neke strane ličnosti
koja ne sudeluje u svemu ovome, iako je zabrinuta. Međutim, sama priroda je drukčije
reagovala: po njoj, on je bio sklon da se prepusti ovoj smućenosti koja je, usled njegove sve
veće zamorenosti, težila da ovlada njime, ali je on bio svestan te sklonosti i razmišljao je o
njoj. »Ovako otprilike reaguje čovek koga je zatekla u planini snežna oluja i koji više ne
može da nađe pravi put«, pomisli on u sebi, probijajući se kroz sneg i izgovarajući zadihano
pojedine nedovršene reči ove misli, pri čemu je iz smotrenosti izbegavao jasnije izraze.
»Svet koji sluša docnije o takvim doživljajima zamišlja da su strašni, ali zaboravlja da bolest
— a moj položaj je neka vrsta bolesti — da bolest čoveka tako dotera da oni jedno s drugim
iziđu nakraj. Osetljivost čula se smanji, dođe do blagotvornih narkoza, priroda preduzme
olakšavajuće mere, zaista... Ali se čovek mora boriti protiv tih mera, jer one imaju dva lica i
sumnjive su u najvećem stepenu; kako će ih čovek oceniti, to zavisi od tačke gledišta. One su
dobrodošle i znače blagodet, ukoliko nije u pitanju povratak kući, ali su one zle i treba se
svim silama boriti protiv njih ukoliko čovek treba da se vrati svome domu, kao što je sa
mnom slučaj, jer ja u ovom svom srcu, koje tako žestoko udara, nikad ne pomišljam na to da
dopustim da me zatrpa ova glupo simetrična kristalometrija...«