Page 313 - Thomas Mann - Čarobni breg

Činjenica da sve ove nezgode i teškoće nisu naudile njegovom ugledu kod
pretpostavljenih starešina daje dokaza o njihovim visokim duhovnim kvalitetima. Sam pater
provincijal pozvao ga je na kraju druge, godine njegova iskušeništva k sebi, razgovarao s
njim i odobrio njegovo primanje u red. I mladi sholastičar, koji je primio četiri niža
posvećenja i bio vratar, misnik, čitač i isterivač nečastivog, i koji je položio »proste« zavete i
konačno pripadao udruženju — otišao je sada u visoko učilište u holandskom Falkenburgu,
da se oda svojim bogoslovskim studijama.
Tada mu je bilo dvadeset godina, a tri godine docnije, pod uticajem za njega opasne klime
i umnog naprezanja, njegova nasleđena bolest toliko se pogoršala da je dalji boravak tamo
morao prekinuti, jer bi inače doveo svoj život u opasnost. Propljuvao je krv, i to je njegove

starešine uznemirilo. Pošto je čitave nedelje lebdeo između života i smrti, tek što se malo
pridigao, poslali su ga na njegovo staro mesto. U istom vaspitnom zavodu gde je bio đak,
vršio je sad dužnost prefekta, nadzornika đačke trpeze i nastavnika klasičnih jezika i
filozofije. Ovaj staž bio je i inače propisan, samo što se kandidat sa takve službe posle
nekoliko godina po pravilu vraćao u kolegijum, da bi produžio i dovršio sedmogodišnje
bogoslovske studije. To je bratu Nafti bilo uskraćeno. On je i dalje pobolevao. Lekar i
starešine ocenili su da će, privremeno, za njega biti najprikladnija služba ovde u mestu, gde
će raditi na čistom vazduhu sa pitomcima i baviti se poljoprivrednim poslovima. Primio je
doduše prvo više posvećenje i stekao pravo da nedeljom za vreme svečanog bogosluženja
peva epistole — pravo kojim se uostalom nije poslužio, pre svega zato što je bio potpuno

nemuzikalan, a zatim iz razloga što je njegov bolešljivi hrapavi glas bio nesposoban za
pevanje. Ali dalje od podđakona nije otišao, — nije bio ni đakon, a kamoli da bude
rukopoložen za sveštenika. Pošto se krvarenje iz pluća ponavljalo, a i groznica nije htela da
se izgubi, došao je o trošku reda na duže lečenje u Davos, a ono se proteglo već u šestu
godinu. To i nije bilo više lečenje, za njega je malo-pomalo postala kategorična životna
potreba da živi ovde na ovoj visini sa razređenim vazduhom, a boravak mu je ulepšapan time
što je pomalo radio kao nastavnik latinskog jezika u gimnaziji za bolesnike ...
Sve ovo, samo još opširnije i tačnije, saznao je Hans Kastorp od samog Nafte, iz
razgovora koji su vođeni u Naftinoj svilenoj ćeliji, prilikom poseta koje je preduzimao sam
ili u društvu svojih suseda za stolom, u pratnji Fergea i Vezala, koje je upoznao sa Naftom,
ili prilikom susreta u nekoj šetnji, kad bi zajedno s njim pešačio prema »Selu«. Sve je to
doznao uzgred, u odlomcima ili u obliku povezanog pripovedanja, i ne samo što je on lično
smatrao to veoma značajnim nego je bodrio i Fergea i Vezala da se i oni s tim slože, što su
oni i učinili: onaj prvi, razume se, na taj način što se najpre ogradio i podsetio da su daleko
od njega visokoparni razgovori (doživljaj sa pleurašokom bio je jedina stvar koja ga je
podigla iznad obične svakidašnjice); ovaj drugi, naprotiv, sa očevidnim zadovoljstvom što je
jednog čoveka koji je započeo u bedi poslužila sreća u njegovoj karijeri, koja je sad, svakako
zato da ne bi previsoko uzleteo, po svim izgledima zastala i presahnula u bolesti koja im je
bila zajednička.
Hans Kastorp je sa svoje strane sažaljevao ovaj zastoj i s ponosom i brigom pomišljao na
častoljubivog Joahima koji je sa junačkim naporom raskinuo žilavo tkivo Radamantove
rečitosti i pobegao svojoj zastavi za čiji se steg, kako je Hans Kastorp zamišljao, Joahim sad
grčevito uhvatio podižući tri prsta desne ruke na zakletvu vernosti. I Nafta je položio
zakletvu jednoj zastavi; i on je — kako je sam govorio kad je Hansu Kastorpu tumačio
suštinu svoga reda — bio primljen pod jedan takav steg, ali je on, sa svojim zastranjivanjima
i kombinacijama, bio njemu manje veran nego Joahim svome. Kad bi slušao negdašnjeg ili
budućeg jezuita, Hans Kastorp je, kao civil i kao dete mira, još više bio uveren da se