Page 308 - Thomas Mann - Čarobni breg

propusti, pobacao je svoje stvari u kofere i odmaglio: sam, ne udvoje, ne po svršenoj časnoj
misiji, ali veseo što i sam može da ode. Tako je pošteni ujka Džems pobegao svojoj zastavi u
ravnicu. E pa, srećan mu put!
Hans Kastorp nije dao da se primeti kako nije znao za rođakov odlazak, naročito je pazio
da to ne primeti ćopavko, koji je konzula ispratio na stanicu. Sa Bodenskog jezera dobio je
kartu kojom ga Džems izveštava da je primio telegram koji ga odmah poziva u ravnicu radi
poslovnih stvari. Nije hteo nećaka da uznemiruje. — Obična laž. — »Prijatan ti boravak i
nadalje!« — Je li to bilo podsmevanje? Onda je to, po mišljenju Hansa Kastorpa, bilo sasvim
izveštačeno podsmevanje, jer ujaku zacelo nije bilo do podsmevanja i šale kad je na juriš
otputovao, nego je on sa zaprepašćenjem u duši osetio da će mu sad, posle osmodnevnog
boravka ovde gore, za duže vreme izgledati tamo dole u ravnici sve potpuno lažno,
neprirodno i nedopušteno; kad ne bude više posle doručka odlazio u obaveznu šetnju, kad ne
bude više, uvijen na ritualan način u ćebad, vodoravno ležao na slobodnom vazduhu, već
mesto toga odlazio u svoju kancelariju. I ovo strašno osećanje bilo je neposredni razlog
njegovog bekstva.
Ovako se završio pokušaj ravnice da odsutnog Hansa Kastorpa vrati kući. Mladi čovek
nije tajio pred samim sobom da je potpuni neuspeh, koji je on predvideo, od odlučne
važnosti za njegov dalji odnos prema onima dole. Oni u ravnici mogli su samo da slegnu
ramenima i da konačno dignu ruke od njega, a za njega je to značilo potpunu slobodu od koje
je njegovo srce malo-pomalo prestalo da strepi.