Page 311 - Thomas Mann - Čarobni breg

odgovori: da baš reč »državni filozof« posvedočava da je on u religioznom, iako razume se
ne u crkveno-dogmatskom smislu, u pravu sa svojim tvrđenjem o Hegelovom katolicizmu.
Jer (ovu svezu je Nafta naročito voleo; ona je u njegovim ustima dobijala nečeg trijumfalno-
neumoljivog, i njegove bi oči iza naočara svaki put zablistale kad bi mogao da je umetne), jer
je pojam političnosti psihološki povezan sa pojmom katolicizma, oni čine jednu kategoriju
koja obuhvata sve što je objektivno, delotvorno, radino, realistično i uticajno. Nasuprot njoj
stoji pijetistička, protestantska. sfera koja je proizišla iz mistike. U jezuitizmu, dodade on,
postaje političko-pedagoška suština katolicizma očevidna, politiku i vaspitanje smatrao je
ovaj red za svoje područje rada. Pa je pomenuo još i Getea koji je bio u velikoj meri katolik
zbog svoje objektivnosti i svoje nauke o delotvornoj akciji, iako je po poreklu pijetist i
sigurno protestant. On je branio usmeno ispovedanje i kao vaspitač bio skoro jezuit.
Bilo da je Nafta ove misli izložio zato što je u njih verovao, bilo zato što je nalazio da su
duhovite, bilo zato da bi ugodio svome slušaocu, kao siromah čovek koji mora da laska i koji
dobro vodi računa o tome kako može sebi koristiti a kako naškoditi: pater nije mario toliko
za njihovu istinitost koliko za opštu razboritost o kojoj su one svedočile. Razgovor se dalje
raspreo, Leove lične prilike bile su jezuitu uskoro poznate i sastanak se završio time što je
Unterpertinger pozvao Lea da ga poseti u pedagoškom zavodu.
Tako je Nafta mogao da stupi na tlo Stellae Matituniae, za čijom je znanstvenom i
društvenom visokom atmosferom davno u mislima čeznuo. Još i više: ovim obrtom stvari bio
mu je podaren novi učitelj i zaštitnik, koji je daleko više nego pređašnji bio raspoložen da ga
ceni i potpomaže, jedan majstor čija je dobrota, hladna po svojoj prirodi, počivala na

svetskoj liniji i u čiji je životni krug čeznuo da prodre. Poput mnogih umnih Jevreja, Nafta je
nagonski bio u isto vreme revolucionar i aristokrat; bio je socijalist — a u isto vreme su ga
mučili snovi da uzme učešća u gordim i otmenim, isključivim i zakonitim formama života.
Prva izjava koju mu je izmamilo prisustvo katoličkog bogoslova, iako izražena na čisto
analitičko-uporedni način, bila je ljubavna izjava rimskoj crkvi koju je on osećao kao jednu u
isto vreme otmenu i duhovnu, to jest antimaterijalnu silu koja se protivi stvarnosti i
svetovnosti, dakle kao revolucionarnu silu. Ovo ukazivanje pošte bilo je istinito i poticalo je
iz samog njegovog bića; jer kao što je sam objašnjavao, jevrejstvo je po svom smislu za
zemaljsku stvarnost, po svom socijalizmu, po svojoj političkoj mudrosti, bilo daleko bliže
katoličkoj sferi i daleko srodnije nego protestantizam svojom povučenošću i mističnom
subjektivnošću, — kao što je i obraćanje jednog Jevrejina u rimsku veru značilo u duhovnom
pogledu daleko prirodniji događaj nego obraćanje jednog protestanta.
Pošto se razišao sa pastirom svoje prvobitne verske zajednice, ostavljen samom sebi i
napupšten, a uz to željan čistijeg životnog vazduha i udobnosti na koju mu je njegova
darovitost davala prava, Nafta (koji je davno već postao punoletan) goreo je od nestrpljenja
da se pokrsti, tako da je njegov »pronalazač« smatrao sebe oslobođenim od svakog truda da
ovu dušu, ili bolje reći ovu neobičnu glavu, pridobije za svet svoje veroispovesti. Još pre
nego što se pokrstio, Leo je paterovim zauzimanjem dobio u Zvezdi privremeno sklonište i
telesno i duševno obezbeđenje. On se tamo preselio, prepustivši svoju mlađu braću sa
najvećim spokojstvom, sa neosetljivošću duhovnog aristokrate, sirotištu i sudbini kakva je
priličila njihovoj manjoj obdarenosti.
Imanja vaspitnog zavoda bila su prostrana kao i njihove zgrade koje su mogle primiti oko
četiri stotine pitomaca. Celokupan posed obuhvatao je šume i pašnjake, pola tuceta igrališta,
poljoprivredne zgrade, staje za stotine krava. Institut je bio u isto vreme pansionat, ogledno
dobro, sportska akademija, škola koja podiže naučnike i hram muza jer je stalno bilo
pozorišta i muzike. Život je ovde bio gospodstveno-manastirski. Svojom čistotom i