Page 303 - Thomas Mann - Čarobni breg

ujak ponekad tako netremice posmatrao. Razgovarali su i o nadzornici, i o lekarima, o
predavanjima doktora Krokovskog — pa je ispalo da će Džems prisustvovati jednom od tih
predavanja ako ostane osam dana. Ko je rekao Hansu da je ujak raspoložen da ode na takvo
predavanje? Niko. On je to pretpostavljao i »smatrao sa tako mirnom izvesnošću kao svršenu
stvar da je ujaku morala izgledati neprirodna i sama pomisao da ne prisustvuje, pa je pohitao
da preduhitri svaku sumnju sa »Dabogme, ra-sume se«, kao da je u jednom trenutku
pomišljao i na ono što je bilo nemoguće. To je bila ona sila koju je gospodin Tinapel
neodređeno osećao, i koja ga je nesvesno primoravala da svoga nećaka posmatra — ovoga
puta otvorenih usta, jer mu je nos bio zapušen, iako se konzul ne seća da je imao kijavicu.
On je slušao svoga rođaka kako govori o bolesti, koja je ovde stvarala zajedničko
profesionalno interesovanje kod svih, i o sklonosti za tu bolest; zatim o svom sopstvenom
lakšem, ali dugotrajnom oboljenju; o nadražaju što ga bacili vrše na tkivo bronhija i plućnih
mehurića, o stvaranju tuberkuloznih čvorića i rastvorljivih omamljivih otrova, o raspadanju
ćelija i procesu zgrušavanja, za koji se posle ne zna da li će se usled krečnog petrificiranja i
tkivnog zarašćivanja spasonosno primiriti ili će se razviti u veća ognjišta, napraviti šupljine i
razoriti organ. Slušao ga je kako govori o ubrzanom, galopirajućem obliku ovog procesa koji
već za nekoliko meseca, pa čak i za nekoliko nedelja dovodi do exitus-a; zatim o
pneumotomiji, koju savetnik majstorski izvodi; o resekciji pluća, koju će sutra ili u najskorije
vreme morati da izvrši jednoj novoj teškoj bolesnici, jednoj u svoje vreme divnoj
Škotlanđanki kod koje je nastupila gangraena plumonum, plućni trulež, tako da u njoj vri od
crnkastozelene kužne materije, a ona po celi dan udiše rastvor karbolne kiseline u prahu, da

ne bi od gađenja na samu sebe izgubila pamet. U tom trenutku se odjednom desilo, da je
konzul, potpuno neočekivano i za samog sebe i na svoju najveću sramotu, prsnuo u smeh.
Zacenuo se od smeha, ali se, dabogme, odmah trgnuo i uplašeno savladao, kašljao i gledao
na svaki način da zataška besmisleni ispad — pri čemu je, uostalom, na svoje umirenje (koje
je međutim značilo jedno novo uznemirenje) primetio da se Hans Kastorp ni najmanje ne
obzire na nezgodu, mada mu nije mogla promaći, štaviše, on je prešao preko nje sa
nemarnošću koja nije značila takt, obzirnost, uljudnost, nego čistu ravnodušnost i
nezainteresovanost, jednu neprijatnu trpeljivost, kao da se već davno odvikao da se čudi
takvim ispadima. Ali, bilo zato što je konzul želeo da svoju naglu veselost naknadno zaogrne
plaštom razumnosti, bilo u vezi sa nečim drugim — on je odjednom zapodeo razgovor kakav
se vodi u klubu, među muškarcima, i sa nabreklim žilama oko slepoočnica počeo da priča o
nekoj takozvanoj »šansoneti«, nekoj kabaretskoj pevačici, jednom sasvim ludom ženčetu
koje se trenutno skrasilo u kvartu San-Pauli i koje svojim temperamentom i dražima — ujak
ih je opisivao svome nećaku — zaluđuje sve muškarce hamburške republike. Dok je to
pričao pomalo je zamuckivao, ali ni zbog toga nije trebalo da bude u neprilici, jer se
trpeljivost njegovog sagovornika, koju ništa nije moglo da iznenadi, protezala očevidno i na
ovu pojavu. Međutim, prevelika zamorenost od puta čija je žrtva on bio, izrazila se
postepeno u tolikoj meri da je već oko pola jedanaest predložio da sedeljku prekinu, i nije
mu baš bilo po volji što je u predvorju došlo još i do susreta sa mnogopominjanim doktorom
Krokovskim, koji je sedeo pored vrata jednog salona i čitao novine, i s kojim ga je njegov
nećak upoznao. Na doktorov pozdrav, pun gromke veselosti, nije znao gotovo ništa drugo da
odgovori nego »Odista, ra-sume se«, i bio je veseo kad se njegov nećak — izjavivši
prethodno da će ga sutra u osam sati odvesti na doručak — preko balona, iz
Joahimove dezinfikovane sobe uputio u svoju, i kad je mogao da se sa uobičajenom
cigaretom pred spavanje izvali u dezerterov krevet. Umalo nije izazvao požar, pošto je
dvaput pao u san sa upaljenom cigaretom među usnama.