Page 304 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 304
Džems Tinapel, koga je Hans Kastorp naizmence oslovljavao sa »ujka Džems« ili prosto
»Džems«, bio je krakat gospodin četrdesetih godina, odeven u engleske tkanine i šareno
rublje, proređene kose koja je imala boju kanarinca, plavih primaknutih očiju, slamnastih,
podsečenih, napola obrijanih brčića i vanredno negovanih ruku. Muž i otac otpre nekoliko
godina, zbog čega nije morao napustiti prostranu vilu staroga konzula, na Harvestehudskom
putu, oženjen devojkom iz svog društvenog kruga. koja je bila isto tako civilizovan i
elegantan tip žene i govorila isto tako lako, brzo i zajedljivo-učtivo kao i on sam, — on je
kod kuće predstavljao vrlo energičnog, obazrivog i pored sve elegancije hladnog i realnog
poslovnog čoveka. Međutim, u sredini gde vladaju drugi običaji, na putovanjima, recimo
dole na jugu, ispoljavao je on izvesnu prenagljenu predusretljivost i pokazivao se uslužan do
samoodricanja, ne zbog toga što ne bi imao vere u sopstvenu kulturu već, naprotiv, što je bio
svestan da je ta kultura ograničena na uži društveni krug. A bilo je u tome pomalo i želje da
koriguje svoju aristokratsku uslovljenost i da pokaže kako ga ne iznenađuju čak ni takvi
životni oblici koje je smatrao nemogućim. »Naravno, odista, ra-sume se!« požurio bi se da
kaže, da neko ne bi pomislio kako je on doduše fini čovek, ali ograničen. Došavši sad ovamo
sa jednom svakako određenom misijom, sa nalogom i namerom da energično izvidi šta je s
tim bolesnikom, i da neodlučnog mladog rođaka, kako je sam u sebi govorio, »oslobodi
leda« i da ga opet preda porodici, on je bio odmah svestan da radi na tuđem terenu. Već u
prvom trenutku on je osetio da ga je ovde kao gosta primio jedan svet koji ima svoj utvrđeni
način života i koji u svom samopouzdanju ne samo da nimalo ne zaostaje za njegovom
sopstvenom sredinom, nego je još i prevazilazi, tako da je njegova poslovna energija odmah
došla u sukob sa njegovim lepim vaspitanjem, i to u vrlo težak sukob, jer ga je
samouverenost te nove sredine zaista skučavala.
To je baš Hans Kastorp i predviđao, kad je na konzulov telegram mirno u sebi odgovorio
»Molim!«, ali ne treba misliti da je on svesno iskoristio protiv ujaka otpornu snagu svoje
okoline. Ta on je i sam već odavno pripadao toj sredini i nije se njome poslužio protiv
napadača, nego obratno, tako da se sve to svršilo prirodno i jednostavno, počevši od trenutka
kad je nećakova ličnost izazvala kod konzula prvu nejasnu slutnju da neće uspeti u svojoj
nameri, pa do samog svršetka koji, razume se, Hans Kastorp nije mogao a da ne proprati
melanholičnim osmehom.
Prvog jutra posle doručka, pri kome je Kastorp upoznao gosta sa društvom, čuo je Tinapel
iz usta savetnika Berensa — koji je u pratnji svog bledog pomoćnika, dugačak i šaren, ušao u
dvoranu veslajući rukama, da bi kroz nju ovlaš prošao, dobacujući svoje retorsko jutarnje
pitanje »Spavali ste odlično?« — od savetnika je, kako rekosmo, čuo ne samo da mu je bila
srećna ideja što je došao da koji čas provede ovde gore u društvu sa usamljenim neveu, nego
da je i u svom sopstvenom interesu dobro uradio što je došao, pošto je očevidno sasvim
anemičan. Anemičan, on, Tinapel? — No, i te kako anemičan! reče Berens i izvrnu mu
kažiprstom donji očni kapak. U velikom stepenu! reče on. Gospodin ujak bi vrlo mudro
uradio kad bi se na svom balkonu nekoliko nedelja razbaškario i u svemu se ugledao na
svoga nećaka. U stanju kakvo je kod njega, ne bi čovek mogao ništa pametnije uraditi nego
da neko vreme živi kao što se živi kod lakše tuberculosis plumonum, od koje, uostalom,
boluje svaki čovek. — » Doista, ra-sume se!« — reče konzul brzo i zagleda se još jedan čas
otvorenih usta i sa izrazom učtivosti u dugovratog savetnika koji se veslajući rukama
udaljavao dok je njegov nećak spokojno i neosetljivo stajao pored njega. Posle su krenuli u
propisanu šetnju do klupe kraj potoka, a zatim je Džems Tinapel odležao svoj prvi sat
odmaranja pod rukovodstvom Hansa Kastorpa, koji mu je, pored pleda što ga je Džems
sobom poneo, pozajmio i jedno svoje ćebe od kamilje dlake — njemu samom je obzirom na