Page 298 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 298
pogledao Joahima i ovaj njega. Pružili su jedan drugom ruku. Hans Kastorp se neodređeno
smeškao; oči onog drugog bile su ozbiljne i tužno prodorne. »Hanse!« reče on. Svemogući
bože! da li je ikad na svetu bilo ovako mučnog trenutka? On je Hansa Kastorpa oslovio
imenom! Ne sa »ti« ili »čoveče«, kao što su to uvek dosad radili, nego, uprkos uobičajenoj
krutosti i u naletu prevelike osećajnosti — imenom! »Hanse«, reče on i stisnu naglo i sa
zebnjom ruku svome rođaku, koji je morao primetiti kako neispavanom, uzbuđenom
Joahimu, koga je obuzela putna groznica, poigrava zatiljak, kao i njemu prilikom »vladanja«.
»Hanse«, reče on usrdno, »dođi ubrzo za mnom!« Zatim je uskočio u vagon. Vrata su se
zalupila, zazviždalo je, kola udariše jedna o druga, mala lokomotiva povuče, voz kliznu.
Putnik je mahao kroz prozor šeširom, a onaj što je ostajao rukom. Razrivena srca stajao je još
dugo, sam. Zatim je lagano pošao natrag putem kojim ga je davno nekad poveo Joahim.
