Page 292 - Thomas Mann - Čarobni breg

strašno — to bi bilo u tolikoj meri ludo i strašno da osećam kako mi se lice ledi i srce
nepravilno kuca, jer ako ja ovde gore ostanem sam — a to će biti ako on otputuje; da s njim
krenem, to je prosto isključeno — onda je — srce mi sad uopšte ne radi — onda je sa mnom
zauvek svršeno, jer ja sâm nikad, nikad više, neću naći put u ravnicu...
Tako su daleko išle misli Hansa Kastorpa. Još isto poslepodne hteo je da bude s tom
stvari načisto: Joahim se izjasnio, kocka je bačena i odluka je pala.
Posle čaja sišli su u svetli suteren na mesečni pregled. Bio je početak septembra. Ušavši u
ordinaciju ispunjenu suvim vazduhom, nađoše doktora Krokovskog za njegovim pisaćim
stolom, dok je savetnik, jako pomodreo u licu, sa prekrštenim rukama stajao naslonjen na
zid, i držao u jednoj ruci slušalicu, kojom se lupkao po ramenu. Zevao je prema tavanici.
»Dobar dan, deco!« reče on umornim glasom, pokazujući i dalje sasvim bezvoljno
raspoloženje, melanholiju i opštu rezignaciju. Po svoj prilici je pušio. Ali je bilo i stvarnih
neprilika za koje su rođaci već čuli: neke interne stvari, u zavodu već dobro poznate. Jedna
mlada devojka, Ami Nelting, koja je prvi put došla u jesen pretprošle godine i posle devet
meseca, u avgustu, kao zdrava bila otpuštena, sad se pred kraj septembra našla opet ovde, jer
se kod kuće »nije dobro osećala«; u februaru se ponovo konstatovalo da kod nje nema
nikakvih šumova, pa su je vratili u ravnicu; ali sredinom jula opet je zauzela svoje mesto za
stolom gospođe Iltis. Ta ista Ami zatečena je u jedan sat noću u svojoj sobi s nekim
pacijentom Polipraksiosom, s onim istim Grkom koji je za vreme pokladne svečanosti
svojim lepo razvijenim nogama izazvao opravdanu pažnju, sa mladim hemičarom čiji je otac
imao fabrike boja u Pireju. Uzbunu je izazvala jedna njena prijateljica koja je, izbezumljena

ljubomorom, dospela u Aminu sobu istim onim putem kojim je došao i Polipraksios, to jest
preko balkona. Rastrzana bolom i besom zbog onog što je videla, digla je strašnu viku,
stavila sve u pokret i stvar naveliko razglasila. Berens je morao sve troje da najuri,
Atinjanina, Neltingovu i njenu prijateljicu, koja je u svojoj ljubomori malo vodila računa o
svome ugledu. Savetnik je baš sad pretresao nemili slučaj sa svojim asistentom, kod koga su
se, uostalom, privatno lečile i Ami i njena prokazivačica. Dok je pregledao rođake, on je još
o tome govorio tonom setnog raspoloženja i rezignacije. Bio je on takav veštak u auskultaciji
da je mogao u isto vreme osluškivati unutrašnjost jednog čoveka, razgovarati o nečem
drugom i diktirati asistentu svoj lekarski nalaz.
»Da, da, džentlmeni, prokleti libido!« reče on. »Vama može biti cela stvar još i zabavna,
vama to može biti svejedno. — Vezikularno. — Ali jedan šef zavoda ima svega toga već
Neese plein, to mi možete — tmulo — to mi možete verovati. Šta mogu kad je kod ftize
pohotljivost tako velika — laki šušnjevi — ? Nisam ja to tako udesio, ali pre nego što se
čovek osvrne — skraćeno ovde pod levim pazuhom. Imamo analizu, konsultovali smo se —
ispadne čovek podvodačica. Divna stvar! Što se ova raskalašna družina više upušta u
razgovore utoliko je pohotljivija. Ja preporučujem matematiku. — Ovde je bolje, nema
šušnja. — Kažem da je bavljenje matematikom najbolje sredstvo protiv pohotljivosti.
Državni pravobranitelj Paravan, koji je pao u veliko iskušenje, bacio se na matematiku, sad
se bavi kvadraturom kruga i oseća veliko olakšanje. Ali većina ih je suviše glupa i suviše
lena za takve stvari, da bog sačuva. — Vezikularno. — Vidite, ja znam vrlo dobro da se
mladi svet ovde dosta lako iskvari i propadne, i ja sam ranije neki put pokušavao da
preduzmem mere protiv razvrata. Ali onda mi se desilo da mi se neki bratac ili verenik unese
u lice i da me zapita šta se to mene tiče. Otada sam samo lekar — laki šušanj u desnom
vrhu.«