Page 289 - Thomas Mann - Čarobni breg

ukoliko je ona uslov i sastavni deo života, i o nakaznosti u koju se pretvara ako je duh sa
odvratnošću izoluje kao princip. Gospodo!« produžavao je gospodin Setembrini, prišavši
sasvim blizu mladim ljudima i raskrečivši prema njima u obliku viljuške palac i srednji prst
leve ruke, kao da hoće da prikuje njihovu pažnju. U isto vreme podiže kažiprst desne ruke,
opominjući ih... »Upamtite da je duh suveren, da je njegova volja slobodna, da on određuje
moral. Ako on dualistički izoluje smrt, onda ona njegovom voljom postaje realnost i stvarno,
actu, vi me razumete, samostalna, životu suprotna sila, protivan princip, veliki zavodnik, i
njegovo carstvo je carstvo razvrata. Pitate me zašto razvrata? Ja vam odgovaram: zato što
ruši i razrešava, zato što je ona oslobođenje, ali ne oslobođenje od zla nego zlo oslobođenje.
Ona ruši običaje i moral i oslobađa od discipline i pristojnosti, prepuštajući čoveka razvratu.
Kad vas upozoravam na čoveka s kojim sam vas preko volje upoznao, kad vas pozivam da u
druženju i razgovoru s njim trostruko opašete svoja srca kritikom, onda to činim zato što su
sve njegove misli razvratne prirode, jer stoje pod zaštitom smrti — jedne do krajnje mere.
raspusne sile, kao što sam vam tada rekao, inženjeru — sećam se dobro tog izraza, pamtim
dobre, prave izraze za koje sam našao prilike da ih stvorim — pod zaštitom jedne sile koja je
upravljena protiv etike, napretka, rada i života, i zato što smatram da je najdelikatnija
dužnost vaspitača da sačuva mlade duše od njenog satanskog daha.«
Nije se moglo govoriti bolje, jasnije i skladnije nego što je govorio gospodin Setembrini.
Hans Kastorp i Joahim Cimsen zahvališe se najlepše na svemu što su čuli, oprostiše se i
krenuše naviše prema berghofskoj kapiji, dok se gospodin Setembrini vraćao svome
humanističkom pultu, u svoj stan iznad Naftine svilene ćelije.

To je bila prva poseta dvojice rođaka Nafti i mi smo njen tok ovde prikazali. Posle toga
sledile su još dve ili tri posete, štaviše, jedna od njih u odsustvu gospodina Setembrinija; one
su takođe davale mladom Hansu Kastorpu materijala za razmišljanje kad bi sedeo i »vladao«
na mestu svoje povučenosti, punom plavoga cveća, dok mu je pred unutarnjim okom lebdela
veličanstvena tvorevina nazvana Homo Dei.