Page 283 - Thomas Mann - Čarobni breg

Grgurove su reči: Proklet da je čovek koji neće da okrvavi svoj mač!‘ Da je vlast zla, to
znamo. Ali dualizam dobra i zla, zagrobnog života i ovog sveta, duha i sile, mora biti — ako
želimo da ostvarimo nebesko carstvo — privremeno izmiren u jednom principu koji
ujedinjuje askezu i vlast. Zato ja kažem da je teror potreban.«
»Nosilac! Nosilac terora!«
»Pitate? Zar je vašem mančesterstvu izmaklo iz vida da postoji jedna društvena nauka
koja znači pobedu čovekovu nad ekonomizmom i da se osnovna načela i ciljevi te nauke
potpuno poklapaju sa načelima i ciljevima hrišćanske božje države. Crkvenk oci nazvali su
moje i tvoje pogubnim rečima, a privatnu svojinu otimačinom i krađom. Oni su odbacili
imovinu, jer je po božanskom prirodnom pravu zemlja zajednička svim ljudima i ona, prema
tome, daje plodove da bi se svi ljudi zajednički njima koristili. Oni su učili da je samo
gramžljivost, koja se pojavila kao posledica greha, branila pravo na posed i stvorila ličnu
svojinu. Oni su bili dovoljno humani i u dovoljnoj meri protivnici trgovanja, kad su svaku
privrednu delatnost nazvali opasnošću za duševno spasenje, to jest za čovečnost. Oni su
mrzeli novac i novčano poslovanje i nazivali kapitalističko bogatstvo gorivom paklenog
ognja. Osnovni ekonomski princip — da je cena rezultat odnosa ponude i potražnje —
prezirali su svom dušom i osudili iskorišćavanje konjunkture kao bezočno izrabljivanje
očajnog položaja svojih bližnjih. Postojalo je još jedno kriminalnije iskorišćavanje u
njihovim očima: iskorišćavanje vremena, nepodopština da se, u obliku kamate, naplaćuje
samo proticanje vremena, i da se na taj način vreme, jedan deo opšteg božjeg poretka,
zloupotrebljava u korist jednih, a na štetu drugih.«

»Benissimo!« uzviknu Hans Kastorp, posluživši se u svom ushićenju izrazom gospodina
Setembrinija. »Vreme... Jedan deo opšteg božjeg poretka ... To je vrlo značajno ...!«
»Svakako«, produži Nafta. »Ovi mudraci su osećali odvratnost pri pomisli da se novac
sam sobom može da množi, i podveli su svaku zaradu na procentima i svaku trgovačku
spekulaciju pod pojam zelenaštva; svakog bogataša proglasili su za lopova ili za naslednika
nekog lopova. Oni su otišli još dalje. Oni su smatrali, kao na primer Toma Akvinski, da je
uopšte trgovina, čisto trgovanje, kupovina i prodaja uz izvestan dobitak — sraman posao ako
se u isto vreme privredno dobro ne prerađuje i ne poboljšava. Oni nisu bili skloni da rad sam
po sebi mnogo cene, jer je on samo etička stvar a ne religiozna, i vrši se u službi života a ne
u službi boga. Pa i onda kad je u pitanju samo život i privređivanje, zahtevali su da
produktivna radinost važi kao uslov privredne zarade i kao merilo časnosti rada. Oni su
poštovali zemljoradnika, zanatliju, a ne trgovca i industrijalca. Jer oni su želeli da se
proizvodnja upravlja prema potrebi, i odvratna im je bila masovna proizvodnja dobara. I sad
vidimo da sva ova privredna načela i merila posle vekovne zatrpanosti vaskrsavaju u
modernom pokretu komunizma. Podudarnost je potpuna. I on polaže pravo na vladavinu.
Internacionalni rad, svetski proletarijat ustaje na taj način protiv internacionalnog trgovanja i
spekulacije i suprotstavlja danas humanost i kriterijume božje države građansko-
kapitalističkoj preživelosti. Diktatura proleterijata, koju vreme traži kao političkoprivredni
spas, ne traži vladavinu radi same vladavine i za večna vremena, već ide za tim da
privremeno ukloni suprotnost koja u znaku krsta postoji između duha i sile, da pobedi svet
pomoću svetske vladavine. Ona ima karakter prelaznosti, transcendentnosti, smisao
nebeskog carstva. Proletarijat je prihvatio Grgurovo delo, u njemu je obnovljena Grgurova
revnosna služba bogu i on, kao ni veliki papa, neće smeti da zaustavi svoju ruku pred
krvoprolićem. Njegov zadatak je da uspostavi teror radi spasa sveta i da postigne Spasiteljev
cilj: život u bogu, bez države i bez klasnih razlika.«