Page 270 - Thomas Mann - Čarobni breg

je čudno da vi u takvoj vezi govorite o ,instinktu‘. Instinktivno je potpuno na strani
nacionalnog i sam bog je usadio ljudima prirodni instinkt koji je pokrenuo narode da se u
raznim državama jedni od drugih odvoje. Rat...«
»Rat«, uzviknu Setembrini, »čak i rat je, gospodine, morao da se stavi u službu napretka.
Dopustićete da je tako ako se setite izvesnih događaja iz svoje omiljene epohe: ako se setite
krstaških ratova! Ovi civilizacioni ratovi najpovoljnije su uticali na privredni i trgovačko-
politički saobraćaj i sjedinili zapadni svet u znaku jedne ideje.«
»Vi ste vrlo trpeljivi prema ideji, i utoliko ću vas uljudnije ispraviti. Krstaški ratovi su
oživeli saobraćaj, ali u međunarodnom pogledu nisu nimalo pomirljivo delovali. Naprotiv,
naučili su narode da se međusobno razlikuju i snažno pomogli izgradnji nacionalne državne
ideje.«
»Vrlo tačno, ukoliko se tiče odnosa naroda prema kleru. Da, onda je počelo da se
učvršćuje osećanje državne nacionalne časti protiv hijerarhijske uobraženosti...«
»Međutim, to što vi nazvate hijerarhijskom uobraženošću nije ništa drugo nego ideja
ljudskog ujedinjavanja u znaku duha!«
»Znamo taj duh i hvala vam lepo.«
»Jasno je da je vašoj nacionalnoj mahnitosti odvratan kosmopolitizam crkve koji počinje
da osvaja svet. Voleo bih da znam kako ćete s tim pomiriti svoju odvratnost prema ratu. Vaš
kult prema državi koji hoće sve da izgradi u duhu Antike mora da vas učini pobornikom
pozitivnog pravnog shvatanja, a kao takav...«
»Je li reč o pravu? U međunarodnom pravu održava se, gospodine, i dalje misao o

prirodnom pravu i svečovečanskom razumu...«
»Koješta, vaše međunarodno pravo nije opet ništa drugo nego rusoovsko izopačavanje
božanskog prava, a ius divinum nema nikakva posla ni sa prirodom ni sa razumom, nego se
zasniva na otkrovenju...«
»Nemojte, profesore, da se prepiremo oko imena! Nazovite slobodno ius divinum ono što
ja duboko poštujem kao prirodno i međunarodno pravo. Glavna je stvar da se iznad
pozitivnih prava nacionalnih država uzdiže jedno nadmoćnije, opšte pravo, koje preko
izbornih sudova omogućava poravnavanje spornih pitanja.«
»Preko izbornih sudova! Samo kad čujem tu reč! Preko građanskog izbornog suda koji
odlučuje o pitanjima života, otkriva božju volju i određuje tok istorije! Dobro, toliko o
golubijim nogama. A šta je sa orlovskim krilima?«
»Građanska etika ...«
»Ah, građanska etika ne zna šta hoće! Digli su graju kako treba suzbijati opadanje rađanja
i pojevtiniti troškove oko podizanja dece i njihovog osposobljavanja za život. A ovamo se
ljudi guše u poteri za zaradom, svi pozivi su tako prenatrpani da borba za hlebom baca u
zasenak sve ratove u prošlosti. Hoće trgove i gradove sa parkovima! Snaženje rase! Ali čemu
snaženje, ako civilizacija i napredak žele da ratova više ne bude? Rat bi bio sredstvo protiv
svega i za sve. On traži snaženje rase i protivi se opadanju rađanja.«
»Vi se plašite. To više nije ozbiljno. Naš razgovor se prekida, i baš u pravi čas. Stigli smo
na metu«, reče Setembrini i pokaza štapom rođacima kućicu pred čijom su se pletenom
ogradom zaustavili. Ona je bila blizu samog ulaska u »Selo«, kraj puta, od koga ju je
odvajala samo uzana gradinica, i bila je skromna. Oko kapije se iz obnaženog korenja pela
divlja loza i pružala savijenu, uza zid priljubljenu ruku prema prizemnom prozoru sa desne
strane, ka izlogu jednog malog dućana. Prizemlje je bakalinovo, objasni Setembrini. Naftin
stan se nalazi na prvom spratu, u krojačnici, a on, Setembrini, stanuje na mansardi. To je
mirna radna soba.