Page 269 - Thomas Mann - Čarobni breg

»Čujem, eto...«
»Ne, to moram posvedočiti gospodinu Setembriniju« umeša se Hans Kastorp u prepirku
koju je pratio dok su išli i, iskrećući glavu, pažljivo sa strane posmatrao onoga od njih koji je
u tom trenutku govorio. »Moj rođak i ja bili smo već češće povlašćeni da razgovaramo s
njim o tim i sličnim stvarima, to jest ispalo je, razume se, uvek tako da smo nas dvojica samo
slušali kako on razvija svoje misli i svaku stvar stavlja na njeno mesto. Prema tome, mogu
posvedočiti, a i moj rođak će se toga sećati, da je gospodin Setembrini više nego jednom s
velikim oduševljenjem govorio o principu narodnih pokreta i pobuna i boljeg uređenja sveta,
a taj princip, rekao bih, sam po sebi nije baš sasvim miroljubiv i moraće se još veliki napori
izdržati pre nego što on svuda pobedi i pre nego što dođe do opšte srećne svetske republike.
To su bile njegove reči, samo što su one bile, naravno, mnogo reljefnije i literarnije nego
moje, što se već samo po sebi razume. Ali ono što sigurno znam i što sam doslovno
zapamtio, jer sam se kao čistokrvni civil, pravo da kažem, malo i uplašio, to su njegove reči
da će taj dan doći, ako ne na golubijim nogama, a ono na orlovskim krilima (sećam se da
sam se od tih orlovskih krila uplašio) i da Beč mora biti tučen u glavu, ako hoćemo da
otvorimo put srećnijim danima. Ne može se, dakle, reći da je gospodin Setembrini rat uopšte
odbacio. Je li tako, gospodine Setembrini?«
»Otprilike«, reče Italijan kratko, okrenuvši glavu na drugu stranu i mašući štapom.
»Stvar loše stoji«, smeškao se ružno Nafta. »Vaš rođeni učenik vas obeđuje zbog
ratničkih sklonosti. Assument pennas ut aquilae...«
»Sam Volter je odobravao civilizacioni rat i savetovao Fridrihu Drugom da povede rat

protiv Turaka.«
»Mesto toga on je sklopio s njima savez, he, he. Pa onda ta svetska republika! Neću da se
raspitujem šta će da bude sa principom narodnih pokreta i pobuna kad zavlada sreća i
jedinstvo. U tom slučaju bi pobuna značila zločin ...«
»Vi znate vrlo dobro, a i ova mlada gospoda znaju, da je ovde reč o jednom procesu
ljudskog usavršavanja koji će večno da traje.«
»Ali je svako kretanje kružno«, reče Hans Kastorp. »U prostoru i u vremenu — tako nas
uče zakoni o održanju mase i o periodičnosti. Moj rođak i ja smo malopre o tome govorili.
Zar pri zatvorenom kretanju u kome nema trajanja pravca može biti reči o napredovanju?
Kad ležim tako uveče i posmatram zodijak, to jest onu polovinu koja se vidi, i setim se starih
mudrih naroda..,«
»Ne bi trebalo da mudrujete i da sanjarite«, prekide ga Setembrini, »nego da se odlučno
poverite instinktima svojih godina i svoje rase, koje morate primorati na aktivnost. I vaše
prirodnonaučno obrazovanje mora vas vezati za ideju napretka. Vi vidite kako se život u
neizmernim vremenskim razdobljima razvija napred i naviše, i ne možete posumnjati da pred
ljudskim rodom stoje još beskrajne mogućnosti usavršavanja. Ali kad se već tako uporno
držite matematike, onda se krećite na svom kružnom putu od savršenstva do savršenstva i
osvežavajte se učenjem našeg osamnaestog veka: da je čovek prvobitno bio dobar, srećan i
savršen, da su ga izopačile i iskvarile samo društvene zablude i da na putu kritičkog rada na
društvenoj izgradnji treba opet da postane dobar, srećan i savršen, i da će takav i postati ...«
»Gospodin Setembrini je propustio da doda«, upade Nafta, »da rusoovska idila nije ništa
drugo nego mudrijaško izopačavanje crkvene doktrine o nekadašnjem stanju čoveka kad nije
znao za državu i kad je bio bezgrešan, o njegovom neposrednom dodiru sa bogom i
detinjskom poimanju boga kome treba da se vrati. Ali obnavljanje božje države posle
ukidanja svih zemaljskih oblika leži tamo gde se dodiruju zemlja i nebo, čulno i natčulno;
sreća je transcendentna, a što se tiče vaše kapitalističke svetske republike, dragi doktore, vrlo