Page 265 - Thomas Mann - Čarobni breg

običaju, što je moguće pompeznije. Njegova sudbina je ista kao i Setembrinijeva. Došao je
ovamo pre pet godina zbog stanja svoga zdravlja i najzad se uverio da će njegov boravak
ovde dugo potrajati, pa je napustio sanatorijum i privatno se smestio kod ženskog krojača
Lukačeka. Odličnog latinca, pitomca neke kaluđerske škole, kao što se nekako neodređeno
izrazio, mudro je prihvatila za svoga nastavnika jedna viša škola, kojoj on služi za ukras...
Ukratko, Setembrini je veoma uzdizao ružnoga Naftu, premda je još malopre imao s njim
neku vrstu misaonog sukoba, i premda će se ova njihova prepirka, koja je ličila na svađu
odmah produžiti.
Sad je, naime, Setembrini prešao na to da Nafti da obaveštenja o rođacima, pri čemu se
uostalom pokazalo da je on njemu već ranije o njima pričao. Ovo je dakle, reče on, mladi
inženjer sa tri nedelje, kod koga je savetnik Berens našao jedno vlažno mesto, a ovo ovde je
nada pruske vojne organizacije, potporučnik Cimsen. A onda je govorio o Joahimovom
ogorčenju i njegovim planovima da otputuje, posle čega je odmah dodao: kako bi bez sumnje
bio nepravedan prema inženjeru, kad ne bi i za njega rekao da isto tako sa nestrpljenjem čeka
da se vrati svome radu.
Nafta iskrivi lice, pa reče:
»Gospoda imaju rečitog tutora. Ne smem da posumnjam u to da on vaše misli i želje
ispravno tumači. Rad, rad — pazite, odmah će me prekoreti da sam neprijatelj čovečanstva,
inimicus humanae naturae, ako se usudim da podsetim na vremena kad on sa ovom fanfarom
ni izdaleka ne bi postigao uobičajeni efekt, to jest na ono vreme kada je suprotnost njegovog
sadašnjeg ideala bila u nesravnjeno većem poštovanju. Bernar od Klervoa govorio je o jednoj

drugoj skali savršenstva, o kakvoj gospodin Lodoviko nije nikad ni sanjao. Hoćete li da znate
o kojoj? Po njemu najniže stanje je u ,vodenici‘, drugo na ,njivi‘, a treće i najbolje — vi,
Setembrini, nemojte da slušate — u ,postelji za odmaranje‘. Vodenica je simbol svetskog
života — nije rđavo poređenje. Njiva označava dušu svetovnog čoveka na koju utiču
propovednik i veroučitelj. Ovaj stupanj je već časniji. A postelja —«
»Dosta! Znamo!« uzviknu Setembrini. »Gospodo, sad će vam izlagati cilj i upotrebu
postelje!«
»Nisam znao, Lodoviko, da ste tako čedni. Kad vas čovek vidi kako namigujete
devojkama... Gde li je sad ona paganska bezazlenost? Postelja, dakle, to je mesto gde
ljubavnik vrši obljubu sa draganom, a kao simbol, ona predstavlja kontemplativnu
povučenost od sveta i ljudi radi sjedinjavanja sa bogom.«
»Ih! Andate, andate!« odmahivao je Italijan gotovo plačući. Smejali su se. A onda je
Setembrini dostojanstveno produžio:
»Ah, ne, ja sam Evropejac, zapadnjak. Taj vaš raspored, to je čisti Istok. Istok se gnuša
rada. Lao-Ce je učio da je nerad korisniji od svake druge stvari između neba i zemlje. Kad bi
svi ljudi prestali da rade, zavladali bi savršen mir i blaženstvo na zemlji. Eto vam vašeg
spajanja sa bogom.«
»Ta šta kažete. A zapadnjačka mistika? A kvijetizam, koji među svoje pristalice sme da
ubroji Fenelona i koji je učio da je svaki rad pogrešan, jer hteti raditi znači vređati boga, koji
hoće sam da radi? Ja navodim Molinove propozicije. Izgleda da je duhovna mogućnost da se
spas nađe u mirovanju uopšte raširena među ljudima.«
Sad se umešao i Hans Kastorp. Sa hrabrošću naivnog čoveka upleo se u razgovor i rekao
gledajući u prazdn prostor:
»Kontemplativnost, povučenost. Ima tu nečega; o tome se može govoriti. Može se reći da
mi ovde gore živimo u prilično velikoj povučenosti. Pet hiljada stopa visoko, ležimo u
svojim stolicama, koje su neobično ugodne, gledamo dole na svet i ljude i razmišljamo. Kad