Page 260 - Thomas Mann - Čarobni breg

JOŠ NEKO

Stvarno govoreći i s obzirom na broj njihovih sunčanih sati, ovo su bili dugi, najduži dani,
jer njihovoj kratkotrajnosti nije moglo ništa da naškodi astronomsko razvlačenje, ni što se
tiče svakog pojedinog dana ni što se tiče njihovog jednolikog proticanja. Od prolećne
ravnodnevice prošlo je gotovo tri meseca, došla je sunčana prekretnica. Ali prirodna godina
ovde gore kod nas zaostajala je iza kalendara: tek sada, tek ovih dana beše konačno osvojilo
proleće, proleće bez one letnje težine, uzbudljivo, sa blagim i lakim vazduhom, sa
srebrnasto-zračnim nebeskim plavetnilom i sa detinjski šarolikim cvetnim livadama.
Hans Kastorp je opet nalazio na obroncima ono isto cveće od koga mu je nekad, u znak
pozdrava, Joahim ljubazno ostavljao u sobi nekoliko poslednjih cvetova: hajdučku travu i
zvončiće — znak za njega da je godina na svome izmaku. Ali šta sve u organskom životu
nije izniklo iz mlade smaragdne trave po kosama i livadama, u obliku zvezde, čaše, zvona, ili
u nekom manje pravilnom obliku, ispunjavajući sunčani vazduh suvim mirisom. Bilo je tu
sijaset uročnica i divljih »dana i noći«, krasuljaka, belih rada, jaglika žutih i crvenih, mnogo
lepših i većih nego što ih je Hans Kastorp, kako mu se činilo, ikad u ravnici video, ukoliko je
on tamo dole obraćao na to pažnju; pored toga, povijenih soldanela sa njihovim maljavim
zvončićima, plavih, purpurnih i ružičastih, koje su specijalitet ove sfere.
On je odreda brao ovu lepotu, nosio je kući u kitama, sa ozbiljnošću, ne samo da ukrasi
svoju sobu nego i za strogo naučna proučavanja, kao što je to sebi stavio u zadatak. Nabavio
je i nešto botaničkog pribora: jedan udžbenik opšte botanike, ručnu lopaticu za vađenje
biljaka, herbarijum i jednu jaku lupu. Mladi čovek se zanimao time u svojoj lođi, opet u
letnjoj odeći, u jednom od onih odela što ih je odmah u početku doneo, — a i to je bio znak
da je godina pri kraju.
U nekoliko čaša za vodu stajalo je sveže cveće, razmešteno po nameštaju sobe, kao i na
stočiću za lampu pored njegove odlične naslonjače. Na ogradi balkona bilo je razasutog
cveća, upola uvelog, već klonulog, ali još sočnog, a bilo ga je razasutog i po podu lođe.
Drugo je opet bilo pažljivo rašireno, između tabaka upijaće hartije, koji su upijali njegovu
vlagu, i stajalo pod presom od kamenja, da bi Hans Kastorp mogao pljosnate osušene
preparate lepljivim tračicama hartije.da zalepi u svoj album. On je ležao visoko uzdignutih
kolena, prebacivši ih jedno preko drugog, i dok je poleđina otvorenog i prevrnutog
udžbenika pravila na njegovim grudima neku vrstu slemena, on je između svojih blagih
plavih očiju i cveta držao debelo uglačano sočivo uveličavajućeg stakla. Da bi bolje mogao
da prouči plodnicu, on je perorezom odstranio jedan deo cvetne krunice, i cvet je iza jakog
stakla nabujao u neobično mesnato obličje. Prašnice, na vrhu prašnih končića, istresale su
žuti polen, iz ovarijuma se kočio hrapavi stubić i kad bi ga čovek rasekao, mogao je da
posmatra nežni kanal kroz koji polenova zrnca i kesice klize pomoću šećerastog lučenja u
šupljinu plodnice. Hans Kastorp je brojao, ispitivao i sravnjivao; on je proučavao građu i
položaj listića čašice i cvetova, a isto tako muških i ženskih polnih organa, proveravao
podudarnost onoga što je video sa šematskim i prirodnim snimcima, utvrđivao sa
zadovoljstvom naučnu tačnost u građi poznatih mu biljaka i pokušavao da onima kojima nije
znao imena pomoću Linea odredi odeljak, grupu, red, vrstu, familiju i rod. Pošto je imao
mnogo vremena, pošlo mu je za rukom da postigne neke uspehe u botaničkoj sistematici na
osnovu uporedne morfologije. Ispod osušene biljke ispisivao je kaligrafski u herbarijum
latinsko ime, koje joj je galantno pridodala humanistička nauka, a uz to je ispisivao njene
karakteristične osobine i pokazivao to dobrom Joahimu koji se čudio.