Page 253 - Thomas Mann - Čarobni breg

znalo. Danju, kad bi sunce sijalo, osećao se već tu i tamo u vazduhu njegov sasvim blagi,
sasvim nežni dah; period topljenja snega bio je već na vidiku, a s njim su dolazile i promene
koje su na Berghofu bile neizbežne — koje se nisu mogle zaustaviti čak ni autoritetom i
živom reči dvorskog savetnika, koji je u sobi i u dvorani, pri svakom pregledu, pri svakoj
poseti, pri svakom obroku suzbijao odomaćenu predrasudu protiv snežnog topljenja.
Ima li on posla sa zimskim sportistima, pitao je Berens, ili sa bolesnicima, pacijentima?
Otkud ta misao da je topljenje snega — nepovoljno vreme? Ono je najpovoljnije od svih!
Utvrđeno je da u čitavoj dolini u ovo vreme ima manje bolesnika koji su vezani za postelju
nego u ma koje drugo doba godine! Svuda su u celom svetu vremenski uslovi za plućne
bolesnike u ovo vreme gori nego ovde! Ko ima iskru pameti, taj će istrajati da bi očvrsnuo
pod uticajem ovdašnjih vremenskih prilika. Posle će biti otporan prema svemu i svačemu, ne
mora se bojati ni od koje klime na svetu, pod pretpostavkom, razume se, da će sačekati
potpuno ozdravljenje — i tako dalje. Ali savetnik je mogao govoriti što god mu je volja —
predubeđenje protiv topljenja snega čvrsto je bilo usađeno u glave, i lečilište se praznilo.
Biće da je blisko proleće uskomešalo krv u telu i učinilo da se ljudi, koji su se već bili
privikli na svoje stanovanje, uznemire i požele promenu. U svakom slučaju »divlji« i
»pogrešni« odlasci počeli su da se opasno množe u kući Berghof. Gospođa Salomon, iz
Amsterdama, na primer, uprkos uživanja koje su joj pričinjavali lekarski pregledi i, u vezi s
njima, izlaganje najfinijeg čipkastog rublja, otputovala je na potpuno divlji i pogrešan način,
bez ičijeg odobrenja, i ne zato što joj je bilo bolje, nego zato što joj je bivalo sve gore. Njen
boravak ovde gubio se daleko unatrag iza onog dana kad je stigao Hans Kastorp. Prošlo je

više od godinu dana kako je došla s jednim sasvim lakim nadražajem, za koji su joj odredili
tri meseca. Posle četiri meseca trebalo je da »u roku od četiri nedelje bude zaista zdrava«, ali
šest nedelja docnije nije uopšte moglo biti govora o ozdravljenju: kazali su joj da mora ostati
još najmanje četiri meseca. Tako se to produžilo — ta Berghof nije robijašnica ili sibirski
rudnik! — i gospođa Salomon je ostala i izlagala i dalje svoje fino rublje. Ali pošto su joj
sad, posle poslednjeg pregleda, pred samo topljenje snega, ponovo dodali pet meseca, zbog
krčanja u vrhu leve strane i sumnjivih šumova ispod leve miške, izdalo ju je strpljenje, i uz
protest, ružeći »Selo« i »Mesto«, čuveni vazduh, međunarodnu kuću Berghof i lekare,
otputovala kući, u Amsterdam, pun vlage i promaje.
Je li to bilo pametno? Savetnik Berens, izdignuvši ramena, podigao je ruke i tresnuo
njima o bedra. Najkasnije u jesen, reče on, biće gospođa Salomon opet ovde — ali onda
zauvek. Da li će se njegove reči obistiniti? Videćemo; mi smo još za poduže vreme vezani za
ovo mesto. Ali slučaj Salomonove nije bio jedini svoje vrste. Vreme je donosilo promene, —
ta ono je to uvek činilo, ali postepenije, ne tako upadljivo. Trpezarija je pokazivala prazna
mesta, prazna mesta kod svih sedam stolova, kod »stola boljih i loših Rusa«, kod uzdužnih i
poprečnih stolova. Ne bi se baš moglo reći da je to davalo pouzdanu sliku o posećenosti ove
kuće; kao u svako doba, bilo je i dolazaka; sobe su bile možda i zauzete, ali u pitanju su bili
gosti koji pri kraju svoga lečenja ne bi po svojoj volji smeli da odlaze. Mnogi gost nije bio,
kako rekosmo, u trpezariji, zahvaljujući tom slobodnom odlaženju koga je još bilo; mnogi od
njih su to činili i na naročito sumoran način, kao dr Blumenkol, koji je bio mrtav. Njegovo
lice je sve jače dobijalo izraz čoveka koji ima nešto neukusno u ustima; zatim je bio trajno
vezan za postelju, i onda je umro — niko ne bi znao tačno reći kad; stvar je svršena diskretno
sa svim uobičajenim predostrožnostima. Jedno mesto je ostalo prazno. Gospođa Šter je
sedela pored tog praznog mesta i grozila se od njega. Zato se premestila na drugu stranu do
mladog Cimsena i zauzela mesto Mis Robinson, koja je kao zdrava otpuštena, prekoputa
nastavnice, a nastavnica je sedela sa leve strane Hansa Kastorpa i čvrsto ostala na svom