Page 257 - Thomas Mann - Čarobni breg

organskog života, mesnate po svojoj prirodi, vrlo bliske životinjskom carstvu — u njihovoj
građi ima proizvoda životinjske izmene materije, belančevina, glikoze, dakle najbitnijih
animalnih sastojaka. A dr Krokovski je govorio o jednoj gljivi koja je još iz klasičnog doba
bila čuvena zbog svog oblika i snage koja joj se pripisivala, — o jednom smrčku u čijem se
latinskom imenu nalazio pridev impudicus i čiji je oblik podsećao na ljubav, a miris na smrt.
Jer impudicus na upadljiv način širi oko sebe miris leša kad sa njegovog zvonastog šešira
kaplje zelenkasta tegljiva sluz koja ga pokriva i koja je nosilac spora. Ali kod neobaveštenog
sveta gljiva još i danas važi kao ljubavno sredstvo.
Ali, za dame je to bilo malo grubo, po mišljenju državnog pravobranitelja Paravana, koji
je, moralno poduprt savetnikovom propagandom, ovde izdržavao topljenje snega. A i
gospođa Šter, koja je takođe časno izdržala i junački odolevala svakom iskušenju da
svojevoljno otputuje, izjavila je za stolom da je dr Krokovski danas ipah bio »opskuran« sa
svojom klasičnom gljivom. »Opskuran«, rekla je nesrećnica, degradirajući svoju bolest
takvim omaškama za koje je teško naći pravu reč. Ali ono čemu se Hans Kastorp čudio beše
to što je Joahim učinio aluziju na dr Krokovskog i njegovu botaniku; jer, pravo govoreći,
njih dvojica su isto tako malo govorili o analitičaru kao i o ličnosti Klavdije Šoša ili Marusje,
— oni ga nisu spominjali već su radije ćutanjem prelazili preko njegove ličnosti i rada. A sad
je Joahim pomenuo asistenta mrzovoljno, kao što je uostalom vrlo mrzovoljno zvučala i
njegova napomena da on neće sačekati pun rascvat livada. Dobri Joahim je gubio, izgleda,
malo-pomalo svoju uravnoteženost; njegov glas je pri govoru podrhtavao od razdraženosti,
on u pogledu blagosti i uzdržljivosti nije nipošto bio onaj stari Joahim. Da li mu je

nedostajao miris pomorandže? Da li ga nije do očajanja dovelo šegačenje sa Gafki-brojem?
Ili nije mogao sam sa sobom da bude načisto: da li da sačeka jesen ili da ode na svoju ruku?
U stvari je bilo još i nešto drugo što je izazivalo ovo razdražljivo podrhtavanje u
Joahimovom glasu i zbog čega je on gotovo podsmešljivim tonom spomenuo skorašnje
botaničko predavanje. O tom nečem nije znao Hans Kastorp ništa, ili, bolje rečeno, on nije
znao da Joahim nešto o tome zna, jer on sam, koji uvek uspeva da se izvuče, koji je večita
briga života i pedagogike, on je vrlo dobro znao šta je u stvari. Jednom reči, Joahim je svome
rođaku u izvesnim stvarima ušao u trag; on ga je prilikom jedne izdaje i nehotice slušao,
prilikom jedne izdaje slične onoj koju je skrivio na dan poklada, — prilikom jednog novog
neverstva koje je bilo utoliko teže što nije bilo sumnje da Hans Kastorp to neverstvo stalno
vrši.
U večito jednoliki ritam vremenskog toka, u ustaljeni raspored normalnog dana, dana koji
je bio uvek isti, koji je samom sebi bio tako sličan da se lako mogao zameniti i izazvati
pometnju, koji je bio identičan sa sobom i predstavljao jednu ustaljenu večnost, tako da je
teško bilo shvatiti kako bi takav dan mogao doneti neke promene, — u neprikosnoveni red,
dakle, spadalo je, kao što se svako seća, i to što je dr Krokovski, između pola četiri i četiri
sata posle podne, obilazio sve sobe, što znači sve balkone, od jedne stolice do druge. Koliko
li se puta ponovio taj berghofski normalni dan, računajući od onog dalekog dana kad se Hans
Kastorp u svom horizontalnom položaju naljutio što ga je asistent zaobišao, ne osvrćući se na
njega! Davno je od nekadašnjeg gosta postao drug. Dr Krokovski ga je prilikom svoje
kontrolne posete čak često oslovljavao tim imenom, i mada je — kako je Hans Kastorp u
razgovoru sa Joahimom ocenio — ta vojnička reč (čiji je glas r Krokovski izgovarao na
egzotičan način, udarajući samo jedanput jezikom o prednje nepce) odvratno pristajala celom
izrazu njegovog lica, ipak je ta reč dosta dobro odgovarala lekarevoj temeljnoj, muški vedroj
prirodi, samo što je povoljan utisak opet na izvestan način kvarilo njegovo crnpurasto
bledilo, u kome je uvek bilo nečeg podozrivog.