Page 247 - Thomas Mann - Čarobni breg

jedne sekunde na licu Hansa Kastorpa... On je, bled, pohitao u svoju sobu, u svoju lođu, da bi
odande još jednom video saonice koje su sa zveckanjem poletele drumom prema »Selu«,
zatim se bacio u svoju stolicu i izvukao iz unutrašnjeg džepa dar koji je dobio za uspomenu,
zalogu koja se ovoga puta nije sastojala iz drvenih otpadaka. Bila je to tanko uokvirena
pločica, staklena pločica, koju je trebalo držati prema svetlosti da bi se na njoj nešto našlo,
Klavdijin unutrašnji portret koji je bio bez lica, ali se raspoznavao nežni kostur njenog trupa,
jasno i avetinjski okružen mekim oblicima mesa, a videli su se i organi njene grudne duplje...
Koliko je puta taj portret posmatrao i pritiskivao ga na usne u toku vremena koje je otada
proteklo donoseći sobom promene! Ono je donelo, na primer, naviku na život ovde gore u
prostorno dalekoj odsutnosti Klavdije Šoša, i to brže nego što se moglo pomisliti: ovdašnje
vreme bilo je naročito tako podešeno i sem toga organizovano sa ciljem da se stekne navika,
pa makar samo navika na to da se ne može sviknuti. Zvučni tresak vrata u početku svakog od
pet snažnih obroka nije se više mogao očekivati i nije ga više ni bilo; drugde negde, u
ogromnoj udaljenosti, treskala je sad gospođa Šoša vratima — to je bio izraz njenog bića koji
se na sličan način pomešao i spojio sa njenim postojanjem i njenom bolešću kao što se vreme
vezuje sa telima u prostoru: možda je to bila njena bolest i ništa više... Ali ukoliko je ona bila
nevidljivo odsutna, utoliko je u isto vreme bila i nevidljivo prisutna za dušu Hansa Kastorpa,
— ona, genije ovoga mesta, koga je on u jednom nestašnom, prestupnički slatkom času
upoznao i stekao, u jednom času na koji se ne može primeniti nijedna krotka pesmica
ravnice. Senku slike toga genija nosio je on na svom srcu koje je otpre devet meseca
naovamo bilo žestoko zaposleno.

U onom trenutku mucale su njegove uzdrhtale usne, na svom i tuđem jeziku, upola
nesvesno, upola prigušeno, tako mnogo prestupničkih reči: predloga, ponuda, ludih planova i
namera, kojima je svaka saglasnost s punim pravom bila uskraćena, — tako, na primer, da će
pratiti genija preko Kavkaza, da će za njim i on krenuti na put, da će ga čekati u mestu koje
slobodna ćud genija odabere sebi za iduće boravište, kako se nikad više od njega neće
odvajati, i razne druge neprikladnosti. Sve što je prostosrdačni mladi čovek poneo sa ovog
časa značajne pustolovine, bio je samo taj mutni snimak i dosta verovatna mogućnost da će
se gospođa Šoša i po četvrti put ovamo vratiti, ranije ili kasnije, kako bude htela bolest od
koje zavisi njena sloboda. Ali, bilo to ranije ili docnije, Hans Kastorp će — tako su i na
rastanku govorili — bezuslovno »davno već otići odavde«; i beznačajni smisao ovog
proricanja bilo bi još teže podneti kad čovek ne bi imao na umu da se izvesne stvari ne
predskazuju zato da bi se ispunile nego zato da se ne bi ispunile, kao da je u pitanju nekakvo
bajanje. Proroci ove vrste ismejavaju budućnost govoreći joj kakav će tok uzeti, da ona od
stida ne bi takav tok uzela. I kad ga je genije, njega, Hansa Kastorpa, u toku saopštenog
1
razgovora, a i inače, nazivao »joli bourgeois au petit endroit humide« , što je bio kao neki
prevod Setembrinijevog izraza »siroče života«, postavljalo se pitanje koji će se deo ove
mešavine dvaju bića pokazati jačim: burgeois ili ovo drugo... Sem toga, genije nije uzeo u
obzir da je i on sam u više mahova odlazio i opet se vraćao, i da bi i Hans Kastorp mogao u
pravi čas opet da dođe, — iako je, dabogme, još samo zato ovde gore da ne bi morao da se

vraća: to je izričito bio, kao i kod tolikih drugih, smisao njegovog boravka ovde.
1 Lepi građanin sa vlažnim ognjištem.
Jedno podrugljivo proricanje na dan poklada beše se ispunilo: groznica Hansa Kastorpa

pokazivala je rđavu liniju; u strmoj strelici, koju je on sa nekim svečanim osećanjem
ubeležio, beše se njegova krivulja ispela i, pošto se malo spustila, produžila je tok u vidu
visokog platoa, koji se, samo lako zatalasan, trajno održavao nad dotada uobičajenom ravni.
Bila je to povišena temperatura čija visina i upornost, prema savetnikovom iskazu, nije