Page 243 - Thomas Mann - Čarobni breg

je isto tako krajnje čovečansko interesovanje, i mnogo jača vaspitna sila nego sva pedagogija sveta!... O,
čarobna organska lepoto, koja se ne sastojiš ni iz uljane boje ni iz kamena, već iz materije žive i raspadljive,
pune grozničave tajne života i truljenja! Pogledaj divnu simetrnju ljudskog sklopa, ramena i bedra i
rascvetane bradavice s jedne i s druge strane grudi, i rebra poređana po parovnma, i pupak usred mekote
trbuha, i tamni pol između butina! Pogledaj kako se lopatice miču pod svilastom kožom na leđima i pogledaj
kičmu koja se spušta ka dvostrukoj i svežoj bujnosti stražnjice, i velike grane sudova i živaca koje prelaze sa
stabla u grane preko pazuha, i pogledaj kako sklop ruku odgovara sklopu nogu. O da milih predela u
udubljenju zgloba na laktu i kolenu, sa njihovim obiljem organskih tananosti obloženih mesom! Kakva
neizmerna radost, milovati ta divna mesta ljudskoga tela! Radost posle koje čovbk ne žali da umre! Oh, daj
da osetim miris kože pod tvojom čašicom, pod kojom vešto načinjena zglobna čaura luči svoje mazivo! Pusti
me da smerno dodirnem ustma arteriju femoralis koja kuca na vrhu butine i koja se dole deli u dve
golenične arterije! Pusti me da osetim isparavanje tvojih pora i da opipam tvoje malje, tu ljudsku sliku vode
i belančevine, određenu za anatomiju groba, i pusti me da umrem sa usnama položenim na tvoje!
On ne otvori oči kad je ovo izgovorio; ostao je u istom položaju, zabačene glave i
opružene ruke s malom srebrnom olovkom u njoj, drhteći i povodeći se na kolenima. Ona
reče:
1
»Tu es en effet un galant qui sait solliciter d’une manière profonde, à l’allemande.«
1 Ti si zaista ljubavnik koji ume da traži na način zbilja dubok, po nemački.
I stavi mu na glavu kapu od hartije.
»Adieu, mon prince Carnaval! Vous aurez une mauvaise ligne de fièvre ce soir, je vous
2
prédis.«
2 Zbogam, moj prinče Karnevale! Večeras ćete imati rđavu krivulju temperature, to vam predskazujem.
To rekavši ona skliznu sa stolice, klizeći pređe ćilim do vrata, u čijem se dovratniku
zaustavi za trenutak, upola okrenuta k njemu, s jednom nagom rukom uzdignutom a šakom
položenom na šarku. Preko ramena reče tiho:
3

»N’oubliez pas de me rendre mon crayon.« I iziđe.
3 Ne zaboravite da mi vratite olovku!