Page 241 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 241

3  Za  to  to  nije  potrebno  da  dugo  razmišljam.  Ti  si  sasvim  pristojan  švrća  iz  dobre  kuće,  prijatnog
        držanja, poslušan učenik svojih vaspitača, i koji će se uskoro vratiti u ravnicu da bi sasvim zaboraovio da je
        ikada ovde u snu govorio i da bi svojim čestitim radom na gradilištu doprineo da njegova zemlja postane
        velika i moćna. Eto to je tvoja unutrašnja fotografija, učinjena bez aparata. Nalaziš da je tačna, nadam se?
                                                                          4
            »II y manque quelque détails que Behrens y a trouvés.«
            4  Nadostaju neki detalji kode je Berens pronašao.
                                                                                  5
            »Ah, les médecins en trouvent toujours, ils s’y connaissent ...«
            5  Ah, lekari uvek ponešto pronađu, oni su vični tome...
                                                                                              6
            »Tu parles comme Monsieur Setembrini. Et ma fièvre? D’où vient-elle?«
            6  Govoriš kao gosapodin Setembrini. A moja temperatura? Odakle ona dolazi?
                                                                                       7
            »Allons donc, c’est un incident sans conséquence qui passera vite.«
               7
                   Ostavimo to, to je incident bez posledica koji će brzo proći.
            »Non, Clawdia, tu sais  bien que ce que tu dis là, n’est pas vrai, et tu le  dis sans
        conviction, j’en suis sûr. La fièvre de mon corps et le battement de mon coeur harassé et le
        frissonnement de mes membres, c’est le contraire d’un incident, car ce n’est rien d’autre — «
        i njegovo bledo lice s uzdrhtalim usnama naže se bliže k njenom —  »rien d’autre que mon
        amour pour toi, oui, cet amour qui m’a saisi à l’instant où mes yeux t’ont vue, ou, plutôt, que
        j’ai reconnu, quand je t’ai reconnue toi, — et c’était lui, évidemment, qui m’a mené à cet
                     1
        endroit...«
            1  Ne, Klavdija, ti i sama znaš da to što kažeš nije istina, i ti to kažeš bez ubeđenja. Vatra moga tela i
        ljupanje moga iznurenog srca i drhtanje mojih udova, to je suprotno od incidenta, jer to nije ništa drugo —
        ... — ništa drugo do moja ljubav prema tebi, da, ta ljubav koja me je obuzela kad su te (moje oči ugledale,
        ili,  tačnije,  koju sam poznao  kad sam poznao  tebe —  i bez svake sumnje da me je baš ta ljubav dovela
        ovamo...
                              2
            »Quelle folie!«
            2  Kakva ludost!
            »Oh, l’amour n’est rien, s’il n’est pas de la folie, une chose insensée, défendue et une
        aventure dans le mal. Autrement c’est une banalité agréable, bonne pour en faire de petites
        chansons paisibles dans les plaines. Mais quant à ce que je t’ai reconnue et que j’ai reconnu
        mon amour pour toi, — oui, c’est vrai, je t’ai déjà connue, anciennement, toi et tes yeux
        merveilleusement obliques et ta bouche et ta voix, avec laquelle tu parles, — une fois déjà,
        lorsque  j’étais  collégien,  je  t’ai  demandé  ton  crayon,  pour  faire  enfin  ta  connaissance
        mondaine, parce que je t’aimais irraisonnablement, et c’est de là, sans doute, c’est de mon
        ancien amour pour toi que ces marques me restent que Behrens a trouvées dans mon corps, et
                                                             3
        qui indiquent que jadis aussi j’étais malade .. .«
            3  O, pa ljubav nije ništa ako nije ludost, ako nije nešto bezumno, zabranjeno i ako nije pustolovina u zlu.
        U protivnom to je samo prijatna banalnost, zgodna da se od nje u ravnici prave bezazlene pesmice. A što se
        tiče onoga da sam te poznao i da sam poznao moju ljubav prema tebi, — da, to je tačno, Ja sam te već
        jednom poznavao, davno, tebe i tvoje divne kose oči i tvoja usta i tvoj glas kojim govoriš, — poznavao već
        jednom, kad sam bio gimnazist, a zatražio sam od tebe olovku da bih se najzad i zvanično upoznao s tobom,
        Jer ja sam te bezumno voleo, i otud, bez sumnje, od te maoje stare ljubavi prema tebi, ostali su mi oni ožiljci
        koje je Berens našao i koji pokazuju da sam nekada bio bolestan...
            Zubi su mu cvokotali. Dok je fantazirao, jednu nogu bio je izvukao ispod stolice koja je
        puckala, i ispravljajući tu nogu, on je drugim kolenom skoro dodirivao pod, tako da je najzad
        klečao pred njom, pognute glave i dršćući celim telom.
            »Je t’aime«,  mucao je on, »je t’ai aimé de tout temps, car tu es le Toi de ma vie, mon
                                                               4
        rêve, mon sort, mon envie, mon éternel désir...«
            4  Volim te, ... voleo sam te uvek, jer ti si Ti moga života, moj san, moj udes, moja čežnja, moja večita
        želja...
                                                                                  5
            »Allons, allons!« reče ona. » Si tes précepteurs te voyaient.. .«
            5  Dosta, dosta!... Kad bi te samo čuli tvoji vaspitači...
   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246