Page 236 - Thomas Mann - Čarobni breg

6 On ti je maločas dobacio nekoliko reči.
»Et bien, c’est un grand parleur sans doute, il aime même beaucoup à réciter de beaux
7
vers, — mais est-ce un poète, cet homme-là?«
7 E taj čovek ume sjajno da govori, on čak voli i da recituje lepe stihove, — ali da li je taj čovek pesnik?
»Je regrette sincèrement de n’avoir jamais eu le plaisir de faire la connaissance de ce
8
chevalier.«
8 Iskreno žalim što nikako nisam imala zadovoljstvo da se upoznam sa tim vitezom.
1
»Je le crois bien.«
1 Verujem ti.
2
»Ah! Tu le crois.«
2 Eto, veruješ.
»Comment? C’était une phrase tout à fait indifférente, ce que j’ai dit là. Moi, tu le
remarques bien, je ne parle guère le français. Pourtant, avec toi je préfère cette langue à la
mienne, car pôur moi, parler français, c’est parler sans parler, en quelque manière, — sans
3
responsabilité, ou comme nous parlons en rêve. Tu comprends?«
3 Što? Pa ovo što sam sad kazao nije ništa naročito. Ti vidiš da ja slabo govorim francuski. Pa ipak, s
tobom više volim da govorim tim jezikom nego svojim, jer za mene, govoriti francuski je što govoriti i ne
govoriti — govoriti bez odgovornosti, ili kao kad govorimo u snu. Da li me razumeš?
4
»А peu près.«
4 Donekle.
»Ça suffit... Parler«, nastavi Hans Kastorp, » — pauvre affaire! Dans l’éternité, on ne
parle point. Dans l’éternité tu sais, on fait commè en dessinant un petit cochon: on penche la
5
tête en arrière et on ferme les yeux.«
5 To je dovoljno... Govoriti... — kako je to jadno! U večnosti se ne govori. U večnosti je, znaš, kao kad
crtamo svinjče: zavalimo glavu unazad i zatvorimo oči.
»Pas mal, ça! Tu es chez toi dans l’éternité, sans aucun doute, tu la connais à fond. Il faut
6
avouer que tu es un petit rêveur assez curieux.«
6 To nije rđavo. Tebi je večnost prisna, bez svake sumnje, temeljno je poznaješ. Mora se priznati da si ti
dosta čudan mali sanjalica.
7
»Et puis«, reče Hans Kastorp, »si je t’avais parlé plus tôt, il m’aurait fallu te dire vous!«
7 A zatim... da sam ti se obratio ranije, trebalo bi da ti kažem vi.
8
»Eh bien, est-ce que tu as l’intention de me tutoyer pour toujours?«
8 A da ti nemaš nameru da smi uvek govoriš „ti"'?
9
»Mais oui. Je t’ai tutoyé de tout temps et je tutoierai éternellement.«
9 Pa da. Ja sam ti svakad gavorio „ti“, i večno ću ti govoriti „ti“.
»C’est un peu fort, par exemple. En tout cas tu n’auras pas trop longtemps l’occasion de
1
me dire tu. Je vais partir.«
1 Ti, bogme, malo preteruješ. U svakom slučaju nećeš dugo šlati prilike da mi govoriš „ti“. Otputovaću.
Prošlo je izvesno vreme dok mu je ta reč prodrla do svesti. Tada se prenu, zabezeknuto
gledajući oko sebe, kao čovek koga su trgli iz sna. Njihov razgovor je tekao prilično lagano,
pošto je Hans Kastorp francuski govorio s naporom i kao da premišlja. Klavir, koji je kratko
vreme ćutao, odjeknu opet, ovoga puta pod rukama Manhajmljaninovim, koji je zamenio
onog mladog Slovena i raširio note. Gospođica Engelhart sedela je kraj njega i okretala mu
listove. Zabava se proredila. Veliki broj pacijenata izgleda da je zauzeo horizontalan položaj.
Pred njima nije sedeo niko više. U čitaonici su igrali karte.
»Šta ćeš da radiš?« upita Hans Kastorp kao skamenjen.
»Otputovaću«, ponovi ona smešeći se, kao da je iznenađena njegovom zapanjenošću.
»Nije moguće«, reče on. »To je samo šala.«
»Ni najmanje. To je sasvim ozbiljno. Putujem.«
»Kad?«