Page 228 - Thomas Mann - Čarobni breg

koji je, obučen u neku crnu haljinu, posutu crnim šljokicama, izlagao svoj bubuljičavi razrez,
hladeći ga lepezom od hartije, i to čak i leđa. Pojavi se jedan prosjak povijenih kolena,
vukući se na štakama. Jedan pjero je svoj kostim napravio od belog donjeg rublja i ženskog
filcanog šešira, a lice je tako napuderisao da su mu oči dobile neprirodan izraz, dok je usne
nakarminisao da budu kao krv. To je bio onaj momčić sa dugačkim noktom na malom prstu.
Neki Grk sa stola loših Rusa, koji je imao lepe noge, šepurio se u ljubičastim gaćama od
trikoa, sa kratkim ogrtačem na ramenu, sa velikim okovratnikom od hartije i štapom u vidu
mača, kao da je španski grande ili princ iz bajke. Sve ove maske bile su napravljene posle
večere, na brzu ruku. Gospođa Šter nije više mogla da izdrži na svojoj stolici. Ona se izgubi
da bi se posle kratkog vremena pojavila kao »bedinerka«, sa zadignutom suknjom i
zasukanih rukava, sa kapom od hartije, čije je trake vezala pod bradu, naoružana kofom i
metlom; ona odmah poče da čisti, prelazeći mokrom krpom pod stolom, između nogu onih
koji su sedeli.

Sama dolazi stara Baubo,

recitovao je Setembrini kad ju je ugledao, dodajući i drugi stih, jasno i plastično. Ona je
to čula, nazvala ga »ćuranom« i pozvala ga da svoje »svinjarije« zadrži za sebe, obraćajući
mu se sa ti, kao što je to običaj među maskama; jer još za vreme večere svi su počeli tako da
govore jedno drugom. Italijan htede nešto da joj odgovori, ali ga prekidoše graja i smeh koji
su dolazili iz hola, i to privuče opštu pažnju u trpezariji.

Praćene gostima koji su dolazili iz salona, u trpezariju su ulazile dve čudne prilike, koje
svakako tek što se behu prerušile. Jedna je bila odevena kao đakonica, ali je njena crna odeća
bila od vrha do dna markirana belim prugama, poprečno prišivenim trakama, kratkim,
poređanim sasvim blizu jedna ispod druge, i između njih drugim ređim, koje su bile nešto
duže, onako kako se obeležavaju stepeni na termometru. Ispred bledih usta držala je kažiprst,
a u desnoj ruci nosila temperaturni list. Druga maska bila je sva u plavom, sa usnama i
obrvama premazanim plavo, obojena plavo i po licu i vratu, sa kapom od plave vune
nakrivljenom na uvo, odevena u kostim od plavog listera, napravljen od jednog parčeta i na
zglavkovima skupljen vrpcama, a u struku tako ispunjen da je pravio okrugao trbuh. To su
bili gospođa Iltis i gospodin Albin. Oboje su nosili table od kartona na kojima je stajalo:
»Plavi Hajnrih« i »Nema sestra«. Klateći se oni su udvoje obišli celu dvoranu.
Ovo je izazvalo aplauz. Čuli su se uzvici na sve strane. S metlom pod miškom i s rukama
na kolenima, gospođa Šter se smejala od srca, neizmerno i prostački, koristeći se svojom
ulogom »bedinerke«. Samo je Setembrini ostao neosetljiv. Bacivši kratak pogled na uspeli
par masaka, njegove usne, pod lepo povijenim brkovima, postadoše neobično uzane.
Među onima koji su, prateći Plavog Hajnriha i Nemu sestru, došli iz salona, nalazila se i
Klavdija Šoša. Zajedno sa Tamarom runaste kose i onim svojim zemljakom upalih grudi,
izvesnim Buliginom, koji je imao večernje odelo, ona u svojoj novoj haljini prođe pored
Kastorpovog stola i uputi se koso ka stolu mladog Genzera i Klefeldove, gde se zaustavi, s
rukama na leđima, smejući se uzanim očima i razgovarajući, dok su njeni pratioci produžili
da idu za alegoričnim utvarama i zajedno sa njima izišli iz dvorane. I gospođa Šoša je kao
ukras stavila na glavu kapu od hartije — ali ne kupovnu, već onakvu kakve se prave deci,
običnu trorogu kapu od bele hartije, koja joj je, uostalom, stavljena popreko, odlično
pristajala. Ispod njene haljine od tamnozlataste svile videlo se stopalo, dok je suknja imala
malo zvonast kroj. Ne govorimo ništa više o njenim rukama. One su obnažene sve do
ramena.