Page 226 - Thomas Mann - Čarobni breg

To je bilo tačno. Već za prvim doručkom na pokladni utorak — koji najednom iskrsnu,
pre no što je čovek i zapazio da dolazi — dakle, već izjutra, u trpezariji su se čuli svi mogući
kreštavi i piskavi tonovi iz šaljivih instrumenata; za doručkom su sa stola Genzerovog,
Rasmusenovog i Klefeldove poletele već prve serpentine, a više osoba, kao na primer
okruglooka Marusja, nosilo je kape od hartije, koje su se takođe mogle kupiti kod onoga
hromog vratara. A uveče je u trpezariji i u salonima nastalo svečano veselje, koje je u svom
toku... Samo mi znamo zasad dokle je, zahvaljujući preduzimljivom duhu Hansa Kastorpa, u
svom toku dovelo ovo pokladno veselje. Ali mi ne dopuštamo da nas naše znanje zavede i da
nas liši naše odmerenosti, već ćemo vremenu odati poštu koju zaslužuje i nećemo ni u čemu
prenagliti, — štaviše, možda ćemo čak i razvući događaje zato što odobravamo moralnu
uzdržljivost mladoga Hansa Kastorpa koja tako dugo nije dopuštala da nastupe ovi događaji.
Posle podne, ceo svet se bio uputio u »Mesto« da gleda po ulicama maskarade i povorke.
Ulicama su prolazile razne maske, pjeroi i harlekini koji su okretali čegrtaljke, a između
šetača i onih što su, takođe maskirani, sedeli u iskićenim saonicama čija su zvonca zveckala
u prolazu, vodio se boj konfetima. Uveče su se svi našli za sedam stolova neobično
raspoloženi i rešeni da duh koji je vladao na ulici prenesu i u svoj zatvoreni krug. Vratar je
prodao silne kape od hartije, trube i čegrtaljke, a državni tužilac Paravan prvi je počeo sa
prerušavanjem, obukavši jedan ženski kimono i zakačivši lažnu kiku koja je, sudeći po
uzvicima sa svih strana, pripadala gospođi generalnog konzula Vurmbranta; pomoću
kolmajsa je sem toga spustio vrhove svojih brkova i tako je savršeno ličio na Kineza. Ni
direkcija nije izostala u stvaranju veselja. Ona je svaki od sedam stolova ukrasila jednim

lampionom, šarenim polumesecom sa zapaljenom svećicom unutra, tako da je Setembrini,
kad je ušao u trpezariju, prolazeći pored Kastorpovog stola, citirao stihove koji su se odnosili
na ovu iluminaciju:

Pogledaj šarenog plama veo!
Veseli klub je okupljen ceo —

On ovo izgovori uz fini i suvi osmejak, nemarna hoda odlazeći na svoje mesto, gde ga
dočekaše kišom bombica, ispunjenih mirisavom tečnošću, koje bi se pri udaru rasprskavale i
zasipale mirisom onoga na koga bi pale.
Ukratko, od samog početka vladalo je veselo raspoloženje. Smeh se orio, sa lustera su
visile serpentine, njihajući se u vazduhu, po soku od pečenja plivale su konfete, a uskoro je
devojka patuljak hitro pronela prvo vedro s ledom, prvu bocu šampanja. Na znak i podstrek
advokata Ajnhufa, gosti su šampanj mešali sa burgundskim vinom, a kad je pred kraj večere
čak i elektrika ugašena i kad su još samo lampioni osvetljavali trpezariju šarenom
polusvetlošću, kao u nekoj italijanskoj noći, raspoloženje je bilo savršeno. Kad je Setembrini
poslao jednu cedulju (on ju je dodao Marusji, koja je sedela odmah do njega i imala na glavi
džokejsku kapu od zelene svile), na kojoj je olovkom napisao:

’
Al pomislite, breg je danas lud,
i kad divlji oganj treba da vam kaže put,
ne uzimajte tako strogo stvar.

ovo je za stolom Hansa Kastorpa primljeno sa velikim odobravanjem.
Doktor Blumenkol, koji se opet osećao vrlo rđavo, promrmlja nešto sa onim njemu
svojstvenim izrazom lica ili upravo izrazom usana, nešto iz čega se moglo zaključiti da se