Page 225 - Thomas Mann - Čarobni breg

VALPURGINA NOĆ

Kroz koji dan navršiće se sedam meseca otkako je Hans Kastorp na ovim visinama, dok
će njegov rođak Joahim, koji je na rabošu imao već pet meseca kad je ovaj drugi prispeo, sad
imati iza sebe dvanaest, dakle čitavu godinicu — okruglu godinu — okruglu u kosmičkom
smislu, jer otkako ga je mala snažna lokomotiva dovukla i ostavila ovde, Zemlja se jedanput
okrenula oko Sunca i vratila na tačku na kojoj se onda nalazila. Bilo je vreme poklada,
fašanke tek što nisu počele, i Hans Kastorp se raspitivao kod starijeg pacijenta kako je onda
ovde.
»Veličanstveno!« odgovori Setembrini, koga su rođaci opet sreli na svojoj prepodnevnoj
šetnji. »Splendidno!« odgovori on. »Veselo je kao u Prateru, videćete, inženjeru. U kolu smo
1
opda li sve sami galani« , reče i gipka jezika produži da se ruga, prateći svoja peckanja

rečitim pokretima ruku, glave i ramena.
1 Ovaj i sledeći stihovi su iz Geteovog Fausta — Prim. prev.
»Šta ćete, čak i u maison de santé priređuju se ponekad zabave za ludake i idiote, bar
koliko iz čitanja znam — pa zašto onda ne bi i ovde? Program obuhvata najraznovrsnije
danses macabres, kao što već možete zamisliti. Na žalost, izvesni prošlogodišnji učesnici
ovoga puta neće moći da se pojave, pošto se zabava svršava već u devet i po časova ...«
»Kako mislite?... Ah, izvrsno!« zasmeja se Hans Kastorp. »Vi ste uvek šaljivčina... »U
devet i po« — jesi li čuo, a? Znači, suviše rano da bi »izvesni« prošlogodišnji gosti mogli da

uzmu malčice učešća. Ha, ha, zbilja jezivo. To je, naravno, onaj deo koji se u međuvremenu
definitivno odrekao svakog »mesa«. Shvataš li ti moju igru reči? Ali ipak sam neobično
radoznao«, reče on. »Nalazim da je vrlo dobro što mi ovde proslavljamo praznike po redu
kojim dolaze, i što tako na uobičajen način obeležavamo etape, dakle pravimo cezuru, da se
život ne bi pretvorio u neku monotoniju bez ikakvog prekida, to bi bilo sasvim neprirodno.
Eto, imali smo Božić, pa onda smo znali kad je došla Nova godina, a sad evo dolaze i
poklade. Posle će doći Cveti (zbilja, prave li ovde đevreke?), pa Velika nedelja, pa Uskrs i
Duhovi, koji su šest nedelja kasnije, a uskoro potom imamo i najduži dan, dugodnevicu,
znate, i onda se već bližimo jeseni...«
»Stoj, stoj, stoj!« uzviknu Setembrini podigavši lice k nebu i pritisnuvši dlanovima
slepoočnice. »Ćutite. Zabranjujem vam da tako mahnitate!«
»Izvinite, pa ja, naprotiv, kažem... Uostalom, Berens će najzad ipak morati da se odluči za
injekcije da bi me oslobodio otrova, jer ja neprestano imam trideset i sedam sa četiri, pet,
šest pa i sedam. To nikako da prestane. Ja sam zbilja siroče života i to ću i ostati. Meni zaista
nije određen dug rok, Radamant mi još nikad nije u tom pogledu rekao nešto određeno, ali on
kaže da bi bilo besmisleno prekinuti lečenje pre vremena, kad sam već tako dugo ovde i kad
sam, da tako kažem, investirao već toliko vremena. Šta bi, uostalom, i vredelo da mi odredi
termin? To ne bi značilo bogzna šta, jer kad on, na primer, kaže: pola godinice, onda vam je
to najmanje, minimum, uvek morate da računate i sa više. To se najbolje vidi na primeru
moga rođaka; trebalo je da on bude gotov — gotov u smislu izlečen — početkom meseca,
međutim poslednji put Berens mu je dodao još četiri meseca, dok se potpuno ne izleči. Lepo,
a šta ćemo onda imati? Onda ćemo imati dugodnevicu, kao što sam rekao ne želeći da vas
razdražujem, a odatle opet počinje spuštanje u zimu. Ali zasad, pred nama su naravno tek
poklade — rekoh vam već, nalazim da je lepo i dobro što mi ovde proslavljamo
sve praznike, redom kao što u kalendaru stoji. Gospođa Šter kaže da se kod vratara mogu
kupiti dečje trube?«