Page 207 - Thomas Mann - Čarobni breg

otmenu formu, čak i više nego onaj »slobodoumni«, mada naročito ima u vidu ljudske
slabosti i mane, a misao na smrt i prolaznost igra u njemu tako važnu ulogu. Jesi li gledao u
pozorištu Don Karlosa i kako je to bilo na španskom dvoru kad se pojavi kralj Filip, sav u
crnom sa ordenom podvezice i zlatnog runa, i lagano skine šešir — koji liči gotovo na naš
polucilindar — podigne ga visoko i kaže: »Pokrijte glave, gospodo!« ili tako nešto, — sve je
to izvanredno odmereno, mora se reći, tu nema ni govora o nekoj nemarnosti i aljkavom
ponašanju, naprotiv, a kraljica i kaže negde: »U mojoj Francuskoj bilo je drukčije.« Naravno,
njoj je to suviše obazrivo i komplikovano, ona bi htela da je malo veselije, malo više
čovečanski. Ali šta znači »čovečanski«? Sve je čovečanski. Ta španska bogobojažljivost i taj
smerni i svečani stav i ta stroga odmerenost jesu sasvim dostojanstven oblik ljudske prirode,
sasvim čovečanski, rekao bih ja, a s druge strane, iza reči »čovečanski« može se zakloniti
svaka aljkavost i labavost, reci i sam.«
»Tu ti dajem za pravo«, reče Joahim. »Ni ja ne mogu da podnesem labavost i aljkavost.
Discipline mora biti.«
»Da, to ti kažeš kao vojnik, i ja priznajem da se u vojsci razumeju u te stvari. Udovica je
bila sasvim u pravu kad je rekla da ima nečeg ozbiljnog u vašem zanatu, jer vi morate da
računate sa najgorim i s tim da ćete se suočiti sa smrću. Vi imate uniformu koja je utegnuta i
čista i ima krut okovratnik, to vam daje bienésence. Pa onda, kod vas postoje rang i
bezuslovna pokornost, i vi jedno drugom ukazujete svaku poštu, to je sasvim u španskom
duhu, iz pobožnosti, to mi se u osnovi sviđa. I kod nas civila trebalo bi da taj duh više vlada,
u našim navikama i našem ponašanju, to bih ja više voleo, nalazim da bi bilo prikladnije.

Smatram da su svet i život takvi da treba uvek da se oblačimo u crno, da nosimo uštirkanu
starinsku špansku kragnu umesto vaše obične, i opštimo među sobom ozbiljno, uzdržano i
svečano, uvek misleći na smrt — to bi se meni sviđalo, to bi bilo moralno. Vidiš, i ovo je
tako jedna Setembrinijeva zabluda i uobraženost, još jedna, — dobro je što sam u razgovoru
na to došao: on ne samo što zamišlja da ima monopol na ljudsko dostojanstvo, već i na moral
— sa svojim »praktičnim delanjem« i svojim »aktivističkim priredbama« nedeljom (kao da
čovek baš nedeljom nema na što drugo da misli nego na napredak) i sa svojim »sistematskim
uklanjanjem patnje« — o čemu ti, uostalom, još ništa ne znaš, ali meni je pričao o tome da bi
me poučio — sistematski hoće da odstrani svaku patnju, pomoću leksikona. A šta ćemo ako
se meni baš to čini nemoralno? Naravno da mu to neću reći, lako bi me nadgovorio svojim
plastičnim jezikom i rekao: »Opominjem vas, inženjeru!« Ali čoveku je dozvoljeno da misli
što hoće, najzad — »Sire, podajte slobodu misli«. Da ti kažem nešto«, zaključi Hans
Kastorp. (Bili su stigli u Joahimovu sobu i Joahim se spremao za odmaranje.) »Hoću da ti
kažem šta sam naumio. Čovek ovde živi vrata do vrata sa samrtnicima i sa najvećim jadom i
bedom, ali ne samo da se pravi kao da ga se to ništa ne tiče, već je sve udešeno da ga zaštiti i
zakloni, da samo ne dođe s tim u dodir i da ništa od toga ne vidi; pa i austrijskog aristokratu
će potajno ukloniti, dok mi užinamo i doručkujemo. Nalazim da je to nemoralno. Gospođa
Šter se razbesnela što sam samo spomenuo taj smrtni slučaj, to je, brate, suviše glupo, i mada
je ona neobrazovana i misli da se arija »Leise, leise, fromme Weise« nalazi u Tanhojzeru,
kao što joj se tu nedavno za stolom dogodilo, ipak bi trebalo da ima moralnija osećanja, a i
oni drugi. Dakle, rešio sam da se ubuduće malo više pozabavim teškim bolesnicima i
moribundima u ovoj kući, to će mi dobro činiti, — već i ova poseta dobro mi je činila u neku
ruku. Jadni Rojter, sećaš se, iz broja dvadeset pet, koga sam onih mojih prvih dana video
kroz vrata, mora da je već davno otišao ad penates i da su ga krišom odneli — još onda je
imao tako neobično velike oči. Ali drugi su još tu, kuća je puna, neprestano pristižu novi, i
sestra Alfreda, ili glavna sestra, ili čak i sam Berens svakako će nam pomoći da dođemo u