Page 209 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 209

gospođa Šter je ukazivala prstom na jednu mladu damu — uostalom verenu u ravnici — koju
        su videli da u nevreme izlazi iz Ajnhufove sobe, imajući na sebi samo krzneni kaput, a ispod
        toga, kažu, jedino žersejske gaćice. To je bilo skandalozno — ne samo s obzirom na moral
        uošpte,  već  skandalozno  i  uvredljivo  za  Hansa  Kastorpa  lično,  s  obzirom  na  njegova
        duhovna nastojanja. Ovome treba dodati da nije mogao da pomisli na ličnost toga advokata a
        da  se  odmah  ne  seti  i  male  Franciske  Oberdank,  one  skromne  devojčice  sa  pravim
        razdeljkom, koju je pre  nekoliko  nedelja  dovela ovde njena majka,  jedna dostojanstvena
        gospođa iz provincije. Kad je stigla ovde i posle prvog pregleda, Franciska Oberdank važila
        je za lako obolelu; ali bilo da je počinila kakve greške u lečenju, bilo da je to bio jedan od
        onih slučajeva u kojima vazduh prvo nije bio toliko dobar kao lek protiv bolesti koliko je pre
        svega  bio dobar za samu bolest, ili  bilo da se  to  dete zaplelo u kakve  intrige i pretrpelo
        uzbuđenja  koja  su  joj  škodila:  tek  četiri  nedelje  po  njenom  dolasku  dogodilo  se da je,
        vraćajući se sa jednog pregleda i ušavši u trpezariju, bacila uvis svoju maramicu i uzviknula
        zvonkim glasom: »Ura, moram da ostanem čitavu godinu!« — na što se celom trpezarijom
        zaorio homerski smeh. Međutim, samo četrnaest dana kasnije pronela se vest da je advokat
        Ajnhuf postupio sa Franciskom Oberdank kao hulja. Ova reč, uostalom, ide na naš račun, ili
        bar na račun Hansa Kastorpa; jer onima koji su proneli tu vest činilo se da ona po svojoj
        prirodi nije toliko nova da bi upotrebili tako jak izraz. Sležući ramenima, oni su sem toga
        davali na znanje da je za takve stvari potrebno dvoje i da se verovatno ništa nije dogodilo
        protiv želje i volje jednog od zainteresovanih. Bar je ovakav bio stav gospođe Šter i njeno
        moralno reagovanje u dotičnoj aferi.

            Karolina Šter bila je užasna. Ako je išta smetalo mladome Hansu Kastorpu u njegovom
        čestitom duhobnom  nastojanju, onda je to bila sama ličnost ove žene i njen način života.
        Njena stalna lupetanja bila bi mu već dovoljna. Ona je govorila »agonja« umesto »ropac«,
        nazivala »inzolventnim« onoga za koga je želela reći da je bezobrazan, a o astronomskim
        pojavama koje dovode do pomračenja Sunca pričala je najgroznije gluposti. Za velike mase
        napalog  snega  rekla  je  da  su  unele  u  saobraćaj  »veliku  preturbaciju«  a  jednoga dana je
        zapanjila  Setembrinija  i  on  je  ostao  dugo  nem  kad  mu  je  saopštila  da  sad  baš  čita  jednu
        knjigu  uzetu  iz  sanatorijumske  biblioteke,  koja  će  i  njega  interesovati,  naime  »Benedeta
                                          1
        Cenelia u prevodu od Šilera«!
            1 Autobiografiju Benvenuta Čelinija preveo je na nemački Gete — Prim. prev.
            Ona je volela da upotrebljava trivijalne fraze i izraze koji su zbog svoje neukusnosti i
        otrcanosti išli na živce mladome Hansu Kastorpu, kao na primer »To je fantastično!« ili »Ti i
        ne kapiraš!« I pošto je reč »bajno«, koju je moderni žargon dugo upotrebljavao za »sjajno«
        ili »odlično«, postala sasvim otrcana, izlizana i vulgarna, pa samim tim i zastarela, ona se
        bacila na najnoviji izraz, naime na reč »moćno«, i nalazila je, bilo u zbilji ili ironiji, da je sve
        »moćno«,  i  klizalište,  i  kolači,  i  njena  temperatura  —  a ovo  je isto  tako bilo odvratno.
        Ovome treba dodati njenu sklonost da ogovara, koja je prelazila svaku meru. Lepo, neka i
        priča da gospođa Salomon danas nosi najskuplji kombinezon od čipaka pošto ide na pregled
        pa  hoće  pred  lekarima  da  se  pokaže  u  finom  rublju  —  to  je  možda  bilo  i  tačno.  I  Hans
        Kastorp je dobio utisak da sama procedura pregleda, nezavisno od ishoda, pričinjava ženama
        zadovoljstvo, i da se za to koketno obuku i doteraju. Ali šta da se kaže kad gospođa Šter tvrdi
        da  gospođa  Rediš  iz  Poznanja,  za  koju  se  pretpostavlja  da  ima  tuberkulozu  kičme,  mora

        jedanput nedeljno potpuno gola da šeta pred savetnikom Berensom gore-dole po sobi? To
        tvrđenje je gotovo isto toliko neverovatno koliko je i nepristojno, ali gospođa Šter tvrdi i
        kune se u to svim na svetu — mada izgleda neshvatljivo kako ta jadnica može da unosi u
        takve stvari toliko revnosti i energije i da se toliko pregoni, kad joj njeno sopstveno zdravlje
   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214