Page 203 - Thomas Mann - Čarobni breg

može se uzeti ozbiljno. Stvar postaje sasvim ozbiljna tek kad se spustimo do najmanje
jedinice: onih sedam puta šezdeset sekundi za koje vreme držimo termometar u ustima da
bismo mogli da nastavimo sa ucrtavanjem krivulje — oni su zaista trajali i imali žilavu
vrednost; oni su se pretvarali u čitavu malu večnost, oni su sačinjavali slojeve neobične
solidnosti u strelovitom promicanju velikog vremena...
Praznik je jedva narušio uobičajeni život u Berghofu. Nekoliko dana ranije postavili su u
trpezariji, na desnoj užoj strani zida, kraj »stola loših Rusa«, jednu vitku jelku, i njen miris je
u isparenju od bogatih jela dopirao do gostiju i izazivao nešto kao zamišljenost u očima
pojedinih lica za sedam stolova. Za večeru dvadeset i četvrtog decembra zatekli su drvo
iskićeno šarenim ukrasima: zlatastom kosicom, staklenim kuglama, pozlaćenim jelovim
šišarkama, malim jabukama zakačenim u mreže i mnogim slatkišima, a raznobojne svećice
gorele su za vreme obeda i kasnije. I u sobama teških bolesnika, pričali su, gorela su drvca:
svaki je imao svoje. Preko pošte su poslednjih dana stigli mnogi paketi. I Joahim Cimsen i
Hans Kastorp dobili su pošiljke iz njihovog dalekog i ravnog zavičaja, brižljivo upakovane
poklone koje su rasprostrli po svojim sobama: zgodno izabrano rublje, kravate, luksuzni
predmeti od kože i nikla, kao i mnogo kolača, oraha, jabuka i marcipana — rođaci su sa
skeptičnim pogledom posmatrali ove slatkiše, pitajući se da li će ovde ikad doći trenutak da
ih se zažele. Šalenova je, kao što je znao Hans Kastorp, spremila paket za njega, a i poklone
je ona nabavila, pošto se prvo ozbiljno posavetovala sa ujakom. Bilo je priloženo i pismo
Džemsa Tinapela, na debeloj hartiji bez zaglavlja firme, ali otkucano na mašini. U njemu je
ujak isporučio svoje i očeve čestitke za praznike, sa željama za skoro ozdravljenje, i iz

praktičnih razloga odmah čestitao i nastupajuću Novu godinu, kao što je to, uostalom, učinio
i Hans Kastorp kad je u svoje vreme, ležeći u stolici, sastavio konzulu Tinapelu božićnje
pismo i poslao ga sa kliničkim izveštajem.
Jelka u trpezariji gorela je, puckarala, mirisala i u glavama i srcima budila svest o ovome
času. Svet se bio svečanije obukao: gospoda su imala večernje odelo a žene su stavile nakit,
koji im je možda poslala ruka nežnoga muža iz zemalja u ravnici. I Klavdija Šoša bila je
zamenila uobičajeni vuneni sviter večernjom haljinom koja je imala nečeg ličnog, ili tačnije
nacionalnog: to je bio kostim sa pojasom, svetle boje, izvezen, po svom karakteru, kao
narodna nošnja, ruska, ili pak balkanska, možda bugarska, iskićena malim zlatnim
šljokicama, i čiji su mnogi nabori davali njenoj pojavi neku neobičnu gipkost i punoću i
odlično se slagali sa onim što je Setembrini obično nazivao njenom »tatarskom
fizionomijom«, i naročito njenim »vučjim očima«. Za stolom boljih Rusa bilo je mnogo
veselosti: tamo je, uz prasak, otpušena prva boca šampanjca, koji se posle pio skoro za svim
stolovima. Za stolom rođaka poručila ga je ruska starica, za svoju nećaku i Marusju, ali je
častila i druge. Jelovnik je bio odabran; završio se testom sa sirom i sitnim kolačima; potom
je došla kafa i liker. S vremena na vreme zahvatio bi plamen kakvu jelovu grančicu koju je
trebalo gasiti, i to bi izazvalo vrisku i preteranu paniku. Pred kraj ove svečane večere
Setembrini je, u svom običnom odelu i s čačkalicom između zuba, posedeo malo za stolom
naših rođaka, zadirkivao gospođu Šter, a zatim se sa nekoliko reči dotakao sina drvodelje iz
Nazareta i rabija čovečanstva, čiji se fiktivni rođendan danas proslavlja. Da li je on zbilja
živeo, misli Setembrini, ne zna se sigurno. Ali što se onda rodilo, reče, i što je onda započelo
svoj pobedonosni, do danas neprekinuti tok, to je ideja o dostojanstvu duše čovekove i ideja
jednakosti — jednom rečju, individualna demokratija. U to ime on ispija čašu koju su mu
ponudili. Gospođa Šter nađe da su njegove reči »ekvivokne i bezdušne«. Ona se podiže od
stola protestujući, a pošto su drugi gosti i inače počeli da odlaze u salon, njenom primeru
sledili su i ostali za stolom.